Кисинџер, који је био у администрацији двојице америчких председника (Ричарда Никсона и Џералда Форда), верује да је Бела кућа урадила "солидан посао у избегавању тренутне катастрофе", али додаје да влада мора радити ефикасно и далекосежно како би победили болест. То је, како каже, битно не само да би повратила поверење Американаца, већ и поверење света.
"Када се заврши пандемија Ковид-19, установиће се да ће институције многих земаља пропасти. Да ли је ова пресуда објективна и правична, није важно. Реалност је да свет никада неће бити исти после коронавируса", написао је Кисинџер.
Ипак, Кисинџер не одустаје од либералног модела света у чијем је формирању имао значајну улогу.
Кисинџер каже да САД морају брзо радити на проналажењу лека, уложити се у обнову глобалне економије и заштитити "либерални светски поредак", додајући да "чак ни САД не могу саме да савладају вирус". Да би се победио вирус, Кисинџер пише да САД морају сарађивати са остатком света.
Он нуди три корака које САД морају да предузму како би се снашле у борби против коронавируса и затим стабилизовале економију, а први је проналазак лека.
"Морамо развити нове технике и технологије за контролу инфекције и пропорционалне вакцине код велике популације. Градови, државе и региони морају се доследно припремати да заштите своје људе од пандемије тако што ће се складиштити, кооперативно планирати и истражити на границама науке", наводи Кисинџер.
"Треба заштитити принципе либералног светског поретка"
Следећи корак је "видање рана светској економији". Он указује на финансијску кризу из 2008. године, рекавши да су тренутни услови још сложенији – због глобалног обима вируса, затварања школа, затварања ресторана и праксе социјалне дистанце.
Кисинџер пише да је потребно развити посебне програме који ће помоћи онима које је ова криза највише погодила и чији су губици највећи.
Коначно, Кисинџер наводи да принципе либералног светског поретка треба заштитити, напомињући да владе најразвијенијих земаља верују у то да треба да се обезбеди "безбедност, ред, економско благостање и правда".
"Пандемија је подстакла застареле идеје о подизању зидова у доба када просперитет зависи од глобалне трговине и кретања људи. Светске демократије морају да бране и одржавају своје просветитељске вредности", написао је Кисинџер.
Ко је Хенри Кисинџер
Хенри Кисинџер, који данас има 96 година, побегао је са родитељима из нацистичке Немачке 1938. године и преселио се у Њујорк.
Након што је 1950. дипломирао политикологију на Харварду, почео је да ради као консултант за владине агенције, укључујући Канцеларију за истраживање операција, Агенцију за контролу оружја и разоружање и Државни одсек.
Шездесетих година прошлог века радио је кампању републиканцу Нелсону Рокфелеру, али је прешао у табор Ричарда Никсона, након што је 1968. освојио председничку номинацију.
Када је Никсон победио, поставио је Кисинџера за свог саветника за националну безбедност, а касније и државног секретара. Наставио је ту функцију и када је Џералд Форд постао председник САД.
Кисинџер је добио Нобелову награду за мир 1973. године, заједно са Ле Дук Тоуом из Северног Вијетнама, за њихове напоре у преговорима за мирно решење рата у Вијетнаму.
Прочитајте ОВДЕ каква је ситуација у болницама у Бруклину.
Извор: РТС
