Пише: Вељко Петрановић, писац
Ова ванредна ситуација и њене све више анималистичне мере позната је свима и на њу не бих трошио речи. Оно на шта сматрам да ваља обратити пажњу јесу ширење страха, сејање мржње и производња сагласности која се мајсторски, по гебелсовском рецепту спроводи над свима нама.
Моје је лично мишљење, које не одражава ауторску политику портала Правда, да у вези са обуздавањем наводне пандемије, ова власт не зна где бије. А како би и знала, када до јуче нису били укључени у игру и нису знали праву сврху најновијег глобалног феномена за утеривање дисциплине и послушности.
Карте су открили оног момента када је истакнути доктор-врач Несторовић на сва уста причао како опасност од заразе не постоји, да би затим обрнуо ћурак а његове речи, у орвеловском стилу, оповргао председник лично. Тада нису знали која је поента игре. Сада знају, па сходно томе и делују у правцу који им је зацртан, у правцу креирања проблема на који ми треба да реагујемо како би они, то јест њихови господари, сервирали решење.
Оно што ми лично највише смета у целој овој марионетској представи јесте наводно стављање "струке" изнад политике. Иако, ради задовољења свог ега, ова власт просто мора да представи "реалну ситуацију" два пута на дан, уз морбидне констатације овог или оног сценарија, експоненцијалног раста "заразе", мртвих који ће преплавити гробља а затим, ваљда, устати и шетати земљом, они и даље инсистирају на томе да се у оваквим ситуацијама пита "струка".
Погледајмо, дакле, каква је то струка у питању. Мутава, безрепа, слепа струка, партијски подобна и послушна до крајњих граница понизности, таква струка није у стању да донесе правовремену, исправну одлуку и одабере правац деловања па све да их на то пушком терају.
Извесна нафракана сподоба женског опредељења, која је стручна искључиво у застрашивању, нам се представља као секс симбол и пророк који ЗНА када ће ситуација ескалирати, и поред тога што не уме да наброји просте статистичке чињенице везане за број заражених, изолованих и преминулих. А како би и умела, када њене информације касне брат-брату две недеље и када попут једног Мапета, са туђом руком у задњици, само понавља оно што неко други трбухозбори.
Извесни мумифицирани доктор Превара, коме је струка ваљда да мумла о томе како "је тешко" и како нам "предстоји још тежи период", не уме да наброји број заражених медицинских радника, да одговори на питање шта раде сви ти људи на Сајму, да каже колико тестова и респиратора имамо, да пружи било какав смислени факат осим клишеа и поново, онога што му у бубицу шапће његов газда.
Извесни стручњаци који су веома стручни у папагајском понављању и примању масних плата и бенефиција, крше своје докторске заклетве и жртвују сопствени народ, жртвују своје колеге, жртвују своју савест и душу, а све то зарад једног вишег циља који ће пребацити капитал из руку малих и средњих привредника у руке оних великих. Јер ако вам није јасно шта се тачно дешава, потребно је само да пратите токове новца и одговорите себи на једно питање - ко добија?
Вежба "Фифи, седи" за сада успева у потпуности. Инертна маса оваца, застрашена и збуњена опречним информацијама које им се сервирају 24 часа на дан, спремна је за клање и шишање, шта коме западне. Крив је народ који се усуђује да помоли нос напоље упркос директивама истих оних људи којима до јуче ни реч није веровао. Само у земљи Србији се сматра неуспехом народа, а не државе, да спроводи сопствене законе. И та мала грађанска непослушност, кршење мере ограничавања кретања као основног људског права, која у неким другим земљама није чак ни у разматрању, узима се као ултимативни злочин, док из затвора излазе силоватељи, убице и вансеријске лопурде.
Да ли ће доћи дан када ће доносиоци одлука одговарати за своје грешке и пропусте? Да ли је обећање од бедних, срамотних 100 евра довољно да пацификује оне који су остали без начина да прехране своје породице? Да ли је време за колективну промену свести и одбацивање окова који сваким даном, како време пролази, постају све тежи и све више гуше? Да ли сте коначно спремни да се усудите да се наљутите?
Статистикама се манипулише, то је јасно као дан. Неспособност државног апарата да реагује на кризу, као и да спроведе мере који је сам донео, испливала је на површину попут измета у базену. И шта је, уосталом, свима вама који тапшете истим оним људима које сте до јуче пљували како су корумпирани, нељубазни, неспособни и зли? Како траже 200 евра и виски за магнетну резонанцу, продају крв, краду бебе? Нису сви такви, али ови други својим ћутањем о томе са њима деле кривицу.
Како нисте у стању да приметите да и обичан грип сваке године односи далеко више живота, па се по том питању не доносе никакве мере? Један свињски грип заразио је 650 милиона људи широм света, а број живота који је однео био је десетоструко већи од броја који нам се тренутно представља као жртве ЦОВИД-19. Мере које су тада донете на глобалном нивоу нису постојале. Да не говоримо о срчаним болестима, канцеру, броју умрлих пушача који се на годишњем нивоу мери у милионима, дијабетесу, загађењу ваздуха, не, све је то керов полни орган, али када је у питању један јачи грип, неопходно је да све стане и да се добро уплашимо и радимо све што нам свезнајућа, свеспособна и свемоћна власт каже.
Сви модерни ратови су банкарски ратови завијени у вео патриотизма и борбе за слободу. У рату против дроге, дрога је одавно однела победу. А када је у питању коронавирус, ратује се против оно мало слобода које су нам преостале. И то није почело јуче. Почело је када смо прихватили да продајемо свој живот за новац и непотребне дрангулије. Почело је када су у све домове поставили, а ми платили, прво машине за испирање мозга, онда машине за праћење мишљења, и на крају машине за тотални надзор.
Почело је онда када су блуд, криминал и бахатост представљени као модел понашања. Почело је онда када смо продали своју слободу зарад мало безбедности, која је ионако имагинарна.
И на крају, драге колеге, припадници медија, ви који учествујете у срозавању и заглупљивању колективне људске расе, једно питање и за вас, Која је ваша цена? Шта је то чега нисте у стању да се одрекнете, па настављате да служите на штету свих нас? Јер бојим се да, када дође тренутак безвлашћа и анархије, ви нећете дићи свој глас против машинерије која вас спутава. Ваш глас ће бити цвиљење руци која вас је до сада хранила да тако и настави. Која је ваша цена, ја заиста желим да знам? Који су то симболи служења, ваше смешне привилегије и задовољства без којих толико не можете, а због којих се тако арогантно односите према онима који су испод вас? Која је ваша цена? Јер када се будемо гризли као пацови, када будемо једни другима из руке отимали, то ће бити цена коју ћемо сви морати да платимо.
Остале колумне можете читати у рубрици СТАВ.
Извор: Правда
