“Када сам га упознао за Савиндан 2018. године у Котору, он ми је говорио о свом животу, то је практично била историја и свака му је била на месту. Осећам се срећан и привилегован што сам га познавао”, рекао је Ковић.
Као учесник литија у Никшићу, Бару и Будви Ковић истиче да је први утисак који је доживео био тај “да смо као народ пронашли пут у Црној Гори где се деценијама налазимо под истом диктатуром”.
“Поготово што је био снажан утисак је доминантно присуство младих људи који су указали на будућност и шта ће се догађати у будућности. То је нека најава будућности и правца у коме иду ти млади људи. Оно што је необично јесте то што се показало да је заправо хришћанство нека врста контра културе ономе што је доминантни модел који нам се данас намеће преко телевизије и друштвених мрежа а то је тај стари титоизам који се прелио у модерни западни материјализам, нихилизам и хедонизам. То је та копча коју литије данас имају не само са нашом историјом, већ и са питањем како даље и како спојити оно што је наша заветна историја са оним што ће се догодити у будућностии. Наша црква на Косову и Метохији и нарочито у Црној Гори сведочи неку врсту повратка изворима и раном хришћанству, страдалној историји Цркве и њеним почецима. То су, по мом мишљењу, сокови који напајају литије. Ова власт није само анти-српска него је и антихришћанска па и богоборачка, како каже митрополит Амфилохије. Добар део савременог света је такав, а ви сада у Црној Гори сведочите ту непосредну везу са прогоњеном, изворном Црквом из времена након Христа”, навео је Ковић.
Коментаришући да се данас у Црној Гори и на Косову и Метохији брани хришћанство историчар Милош Ковић каже да је то део једне шире слике.
“СПЦ је древна, а оно што је древно живо је и пулсира, а то је данас живо у Црној Гори. То што сам рекао, а можда звучи претенциозно, јесте да људи у Црној Гори, у том малом простору данас бране хришћанство. Реч је о томе што много људи у Европи схвата да је на Косову почео обрачун са хришћанством и да су њихове владе удружене у нечему што су били остаци идеологије Енвера Хоџе и савременог екстремизма, помогле у уништавању хришћанских богомоља. Њихове владе су се удружиле са тим исламистима као што су се удружиле да прогоне нашу православну хришћанску арапску браћу на Блиском истоку. То људи осећају, то се догађаја на Косову и они кажу да је на Косову нападнута Европа. Европска култура је један од стубова хришћанства. Такви напади се данас догађају и у Црној Гори где наиме остаци остатака једног режима из 1945. сада додуше са новим господарима, не само да јуришају на СПЦ, они заправо јуришају на хришћанство”, додао је он.
Осврнувши се на прогоне српског народа кроз историју професор Ковић каже да је то процес који се мора сагледати у дужем историјском контексту:
“Једно је геополитика, а друго духовна борба, оно што се на Западу назива културни рат. Данас се нама шаље порука да верујемо у холивудски мит уместо у косовски мит. То је лепо рекао Емир Кустурица који је казао да, ако морам да бирам између два мита, холивудског и косовског, ја бирам косовски јер ми је ближи, боље га разумем и он је мој. Просто, ако се одрекнемо својих митова или тачније завета онда ћемо бити принуђени и присиљени, милом или силом, да узмемо њихов мит и њихов завет, јер их и они имају, поготово амерички калвинисти”, навео је он.
Као историчара коме је опус интересовања базиран на темама митова, предања и завета, Ковић каже да сва друштва почивају на митовима који држе заједницу на окупу и то је тако свуда.
“Ми имамо косовски завет који је обновљен светосавски завет а који је опет обновљен и српским историјским искуством потврђен Нови завет. Читајући биографе Светог Саве долазимо до сазнања да је његов бег из двора, одлазак у манастир и целокупни живот заправо опредељење за Царство небеско. То исто видимо код кнеза Лазара и његових војника. Како каже извор, један савремени раванички монах: “они кренуше на бојно поље охрабрени молитвама светих отаца наших, светог Саве и светог Симеона”. Лазар остаје у том опредељењу, а то је опредељење за истину а не за лаж. То је био избор између страха и подвига. Косовско и светосавско опредељење је опредељење за вечне и непролазне вредности и спремност да се за њих жртвујемо. Жртва је кључна реч која обухвата заједницу у Старом и у Новом Завету. Тај завет данас сведочи српски народ у Црној Гори. Како сте се одржали у овом режиму и како је данас васкрсла Црна Гора након свега то је чудо које историчари не могу објаснити држећи се само историјских факата али има нешто што се зове есхатологија, смисао историје и историософија. Литије су указале на тај пут који није националистички ни национални већ хришћански пут који обухвата све”, закључио је Ковић.
Прочитајте ОВДЕ нову колумну Велимира Ераковића.
Извор: mitropolija. com
