Ипак, из изјаве коју је дао сам академик Петровић, могу се наслутити неки од разлога, попут његовог односа са директором ове научне институције Александром Богојевићем, али и један, чини се, споран научни пројекат - "Верокио".
- Директор одбија сваку комуникацију са мном већ више од четири године. Више пута сам захтевао разговор са њим, а последњи сам завео још у априлу и наравно, директор још није нашао време за мене. То је све последица тога да сам му био противкандидат на избору за директора, да имам велики проблем са пројектом "Верокио" и да сам се противио промовисању једног сарадника у највише звање - рекао је Петровић.
Како је додао, сада ће морати да пронађе неко дуго место за своја научна истраживања.
- Сада планирам прво да проучим законске норме и да почнем да се пакујем. Ја сам експериментални физичар и све што имам је у Институту за физику, али наћићу ваљда неки начин да наставим научни рад - казао је Петровић за "Блиц" пре два дана.
Академик иначе ни данас ни јуче није био доступан да образложи детаље сукоба са директором, као ни то о каквим се проблемима ради када је у питању пројекат "Верокио".
Јавио се директор Института за физику Александар Богојевић, који тврди да никаквих сукоба нема, и да је, што се тиче одлуке Научног већа, "ради о уобичајеној процедури".
А она је, каже, дефинисана Законом о науци и истраживањима, прецизније Чланом 100. овог закона, што у својој суштини подразумева "балансирање доприноса и искуства старијих истраживача и давање шансе младима".
Упитан да ли ово значи да академику Петровићу престаје радни однос, Богојевић каже да "колега Петровић још није у пензији, те му и даље траје радни однос".
- Мишљење Научног већа је прва и обавезна фаза процедуре продужења радног односа (максимално до напуњених 70 година) која је тек започета и која ће се окончати за три месеца, непосредно пре но што колега Петровић напуни 65. година живота. Процедура свакако није завршена - рекао је он.
Директор: Нема никаквог сукоба
Упитан да ли постоји сукоб између њих двојице, директор Института наводи да је "Петровић изузетан истраживач који је дао велики научни допринос Институту за физику као једној од водећих научних институција Србије и ширег региона".
- Нема никаквог сукоба - рекао је он потврђујући да је "колега Петровић био његов противкандидат на последњим изборима за директора".
Петровић међутим говори другачије, а као један од разлога за могућ сукоб наводи пројекат "Верокио". Реч је, иначе о пројекту за који се залаже директор Института за физику, а на који академик Петровић не гледа благонаклоно.
Шта је "Верокио"?
Реч је о изградњи комплекса од око 4.000 квадрата који би, ако је судити по најавама, требало да буде завршен 2020. године, и у коме ће се у оквиру система ЦЕРН-а изводити најсавременији експерименти у области физике и високе технологије.
О овом пројекту писали су медији а као његов главни промотер истиче се управо Богојевић, који је својевремено појаснио да ће пројекат бити реализован заједно са највећим центром за истраживање елементарних честица - Европском организацијом за нуклеарна истраживана (ЦЕРН), Мрежом националних института Италије (ИНФН) и највећим научним постројењем у Немачкој (ДЕСY) и другим партнерима, а са наше стране ће бити укључена и Петница. У читаву причу укључена је и држава Србија.
Уговор о пројекту "Верокио" потписан је у новембру 2017. године. Тачније, "Верокио" је један од седам пројеката чије финансирање је у августу 2017. године предложио Савет за иновационо предузетништво и информационе технологије Владе Србије. У иницијативи тог тела прецизира се да би "Верокио" држава требало да издвоји пет милиона евра из кредита Европске инвестиционе банке, узетог за потребе науке у Србији. Такође се наводи да међународни партнери обезбеђују још пет милиона евра, а Институт за физику додатни милион и то кроз своју имовину.
Петровић: Користе репутацију ЦЕРН-а
О свему овоме је за портал "Пиштаљку" говорио управо академик Петровић, који је рекао да се "репутација ЦЕРН-а користи као адут за продају концепта". Такође, навео је и да је Инстутут до сада имао много конкретније пројекте чије резултате и искуства је требало овде искористити.
- Постоји пуно простора у домену медицине, пољопривреде и енергетике где се могао оформити научно-развојни програм. Тужно је да то није био предмет размишљања предлагача - казао је он тада, истакавши да никада званично није добио никакву информацију о центру "Верокио", никада није позван нити је учествовао у било каквој дебати о овој пројекту.
Богојевић: Пројекат од приоритетног значаја
Упитан да ли је пројекат "Верокио" један од разлога за сукоб између њега и академика Петровића, директор Института за физику каже за "Блиц" да је тај пројекат "окарактерисан као пројекат јачања Института за физику који су подржали наши водећи међународни партнери (ЦЕРН, ИНФН из Италије и ДЕСУ из Немачке), а које финансира Влада Републике Србије као пројекат од приоритетног значаја".
- Наравно, он привлачи и мањи број негативних коментара, али пројекат се детаљно надзире, контролише и спроводи у потпуности у складу са законом. Нема говора о икаквим проблемима. Према садашњој динамици реализације пројектних задатака очекујемо да Верокио центар буде изграђен и опремљен за две године. Реч је о институцији која ће на кључни начин повезати науку, образовање и иновације и оснажити међународну сарадњу. Верокио ће отворити нове могућности за младе истраживаче и на тај начин ће свакако оснажити Институт за физику - сматра Богојевић.
Прочитајте ОВДЕ ко је то изигнорисао Вучићев говор.
Извор: Блиц
