Piše: Nikola Vrzić

Kada je, u oktobru 2018. godine, generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg doveden na Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu da studentima skandinavskih jezika ispriča da je kao dete u Beogradu naučio „Ringe ringe raja, doš’o čika Paja“, pa ga je potom sa svojim NATO partnerima bombardovao i ubio neku decu koja „Ringe ringe raja, doš’o čika Paja“ možda nisu ni stigla da nauče, a pride je ispričao i da je našu decu NATO ubio da bi zaštitio civile, njihov vojni savez je pored okupacije naše zemlje, Kosova i Metohije, okupirao i Irak. I Avganistan. I Siriju, a i Libiju je već rasturio u paramparčad. A ovih dana saznadosmo i da je baš u tom periodu, kad je Stoltenberg srpskim studentima, koji su bili bebe kada ih je NATO bombardovao, objašnjavao da je to defanzivna i miroljubiva organizacija, glavna NATO vojska, američka, na osnovu programa pod šifrom „127e“ učestvovala u još barem 23 tajna i, razume se, nezakonita rata širom sveta.

Pa ipak tadašnja dekanka Filološkog fakulteta LJiljana Marković, koja je ugostila Stoltenberga, nije bila smenjena; kasnije nije bila reizabrana zbog nekih drugih opravdanih razloga, ali to je neka druga tema.

Osetljiv trenutak

Branislav Ristivojević, (doskorašnji) dekan Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, smenjen je zbog toga što je (citiramo obrazloženje inicijative da bude smenjen) „u veoma osetljivom trenutku (…) nakon početka sukoba u Ukrajini organizovao i o trošku fakulteta finansirao odlazak grupe studenata fakulteta u posetu ambasadi Ruske Federacije, koja se može protumačiti kao politička podrška Rusiji u ovom sukobu… Nakon toga je pozvao i primio predstavnike ruske ambasade na fakultetu… Štaviše, dekan je želeo da informaciju o poseti studenata ambasadi Rusije objavi na internet stranici fakulteta i pretio urednici internet stranice da će je smeniti ukoliko ovu informaciju ne objavi. Zbog svega navedenog, smatramo da nije celishodno da prof. dr Branislav Ristivojević dalje obavlja funkciju dekana, te predlažemo da bude smenjen“.

Slede potpisi 11 članova Nastavno-naučnog veća Pravnog fakulteta u Novom Sadu, s predsednikom Saveta Pravnog fakulteta, prof. dr Draganom Milkovim na čelu.

O njemu je prošle godine pisao dnevnik „Danas“: „Agencija za sprečavanje korupcije donela je letos meru upozorenja predsedniku Saveta Pravnog fakulteta u Novom Sadu Draganu Milkovu da je u sukobu interesa jer je vlasnik preduzeća ’Kruška doo’ iz Bačkog Petrovca, ali on tu meru nije ispoštovao ni do danas… Agencija je (…) u obaveštenju navela da je u julu 2020. godine donela meru upozorenja Milkovu u kojoj je saopštila da njemu po sili zakona prestaje funkcija člana-predsednika Saveta fakulteta, o čemu je odluku trebalo da donese Nastavno-naučno veće fakulteta.“

Nastavno-naučno veće tu odluku nije donelo, ali je zato sad donelo odluku da s mesta dekana smeni prof. dr Ristivojevića. A prof. dr Dragan Milkov i dalje je predsednik Saveta fakulteta. I dalje je (na dan 12. jula 2022.) direktor preduzeća „Kruška doo“. Pretežna delatnost „Kruške doo“ je „gajenje ostalog drvenastog, žbunastog i jezgrastog voća“.

Podrška Ukrajini i „Kosovu“

Na sajtu Pravnog fakulteta u Novom Sadu nema informacije o poseti studenata ambasadi Rusije.

Ali zato tamo, na primer, može da se pročita informacija o kursu nemačkog jezika za pravnike, nesumnjivo, veoma korisnom, u organizaciji „Nemačke fondacije za međunarodnu pravnu saradnju (IRZ) u saradnji sa Pravnim fakultetom u Novom Sadu“.

Ova nemačka fondacija objavila je Izjavu o solidarnosti sa Ukrajinom koju su potpisali njen predsednik (Kristijan Lange), generalna direktorka (dr Frojke Bahler) i direktor (dr Štefan Hilšerster). Sve sa ukrajinskom zastavom da to lepo ilustruje.

Ista nemačka fondacija pre dva meseca (17. i 18. maja) organizovala je i konferenciju o sudovima u Nemačkoj, Albaniji i na takozvanom Kosovu. Što se toga tiče, „mlada Republika Kosovo proslavila je svoj deseti Dan nezavisnosti u februaru 2018“, podsetila je ova Nemačka fondacija za međunarodnu pravnu saradnju u svom izveštaju o našoj južnoj pokrajini pre četiri godine.

Sajt Pravnog fakulteta u Novom Sadu obaveštava studente i o stipendijama Vlade Francuske 2022–2023. godine. Prof. dr Branislav Ristivojević studente je u ambasadu Rusije poslao da se obaveste o ruskim stipendijama za studente, ali, rekosmo, tog obaveštenja nema.

Zabranjena je saradnja Srba s Rusijom jer je trenutak osetljiv, ali zato Srbima nije zabranjeno, štaviše, poželjno je jer valjda nisu toliko osetljivi, da sarađuju s Nemcima koji podržavaju Ukrajinu i Kosovo propagiraju kao nezavisnu mladu republiku. Uzgred budi rečeno, eno ih, u Ukrajini protiv Rusa ratuju i plaćenici s Kosova pod zastavom pod kojom su ratovali i protiv Srba, sve je ovo jedna te ista priča.

Engleski pritisak

A da čitav ovaj slučaj prevazilazi lokalne okvire potvrdio je, na stranicama lista „Danas“, prorektor za međunarodnu saradnju Univerziteta u Beogradu Ratko Ristić. Otkrio je da je „bilo pritisaka i sugestija da se saradnja sa univerzitetima iz Rusije minimizira ili prekine“.

I: „Upitan o kakvim je pritiscima reč, Ristić kaže da su njemu kao prorektoru za međunarodnu saradnju stizali dopisi pojedinih profesora iz evropske zajednice. Takve sugestije su dolazile i iz Engleske, a sa univerziteta iz Ukrajine su, kako kaže, čak ultimativno tražili da se ukine Ruski centar na Filološkom fakultetu.“

Ukinuli bi tako i sve nas, i to će nam i učiniti samo ako osete da mogu. Počeli su od Branislava Ristivojevića, u čiju zaštitu sad svi moramo da podignemo glas ako hoćemo da sačuvamo slobodu i samostalnost svog odlučivanja. Ako sad popustimo, posle će već biti prekasno. Jer, kako ono beše, „kada su došli po mene, nije preostao niko da se pobuni“… A u Novom Sadu neka pride porazmisle i kome šalju decu da ih vaspitava.

Intervju sa Branislavom Ristivojevićem “Kako sam postao ruski agent” pogledajte OVDE.

Izvor Pečat