Bogorodiica Filermosa trenutno se nalazi u Plavoj kapeli Istorijskog muzeja na Cetinju, jer zvanična vlast u Podgorici ikonu doživljava kao vlasništvo države.
"To je anticivilizacijska ideja. Ko još može da veruje u priču da će Cetinje doživeti ekonomski procvat onog trenutka kad Filermosu smeste u pećinu? Istu priču su pričali pre više godina, kada su pravili takozvanu Plavu kapelu. Šta je bilo od toga? Ništa! Ideja o ikoni u pećini, pored ostalog, znači da je propao taj projekat", kaže protojerej-stavrofor dr Velibor DŽomić, koordinator Pravnog saveta Mitropolije crnogorsko-primorske, uz napomenu da je jedino prirodno mesto za ikonu hram, a ne pećinska tmuša.
Prošle godine je predsednik Crne Gore Milo Đukanović, prilikom posete Vatikanu, obišao sedište Suverenog malteškog reda, gde ga je ugostio fra Đakomo dela Tore del Tempio di Singvineto, veliki majstor. Tada mu je potvrđena donacija zaštitne kutije za ikonu Filermosu, koja je istovetna onoj u kojoj se čuva Mona Liza u Luvru. Trebalo bi da ta kutija omogući veći stepen zaštite ove relikvije, koja ima veliki značaj za Crnu Goru.
U Cetinjskom manastiru se nalaze druge dve najveće hrišćanske relikvije, koje su posle dugog putovanja po svetu stigle u Crnu Goru u osvit Drugog svetskog rata. Reč je o ruci Svetog Jovana Krstitelja i o čestici Svetog krsta. Ove izuzetno cenjene relikvije vekovima su čuvali vitezovi Malteškog reda, sve do 1798. godine, kada ih je Napoleon proterao sa Malte, a oni predali svetinje na čuvanje ruskom caru Pavlu Prvom Romanovu.
"Svetinje su blagosiljale rusku zemlju 120 godina", kaže poznati publicista, Cetinjanin Jovan Markuš. Bile su spasene od nasilja boljševika nakon Oktobarske revolucije. Nastojatelj manastira u Gatčinu, gde su se nalazile, preneo ih je u Estoniju, da bi ih carica Marija Fjodorovna prenela u Kopenhagen. Posle njene smrti, tu su bile neko vreme, a onda su prenete u ruski saborni hram u Berlinu.
Godine 1932. svetinje je poklonio mitropolit kijevski Antonije Hrapovicki jugoslovenskom kralju Aleksandru Karađorđeviću, u znak zahvalnosti za prihvatanje desetina hiljada ruskih izbeglica. Položene su u Crkvu Svetog Andreja Prvozvanog na Dedinju.
Markuš podseća da ih je u manastir Ostrog kod Nikšića doneo mladi kralj Petar Drugi Karađorđević, koji je potom napustio zemlju. Tajnu je poverio patrijarhu srpskom Gavrilu Dožiću, a ovaj je "zadužio" tadašnjeg igumana Ostroga Leontija Mitrovića da ih čuva. Iguman je svetinje sačuvao do jeseni 1952, da bi potom relikvije završile u sefu tajne policije. Čestica Časnog krsta i desna ruka Svetog Jovana Krstitelja bile su vraćene Cetinjskom manastiru 20. januara 1978, a ikona Bogorodice Filermose je odnesena u muzej. Za ovaj slučaj znali su tada samo retki. Tek 1993, na Lučindan, na zasedanju Arhijerejskog sabora SPC na Cetinju, mitropolit Amfilohije je otkrio tajnu.
Bogorodica Filermosa, poznata kao zavetna ikona Malteških vitezova, može se iskoristiti za verski turizam, procenjuje istoričar umetnosti Aleksandar Čilikov. Kako je jednom prilikom rekao, treba da se zna da se takozvana poklonička mesta dovode u vezu s moštima nekog sveca ili pojavom Bogorodice, kao što su to Lurd ili Fatima u Portugaliji, Međugorje u Hrvatskoj... Takvo mesto je i manastir Ostrog, gde se čuvaju čudotvorne mošti Svetog Vasilija Ostroškog.
Pročitajte OVDE ko je i kako najstrašnije ponizio Hrvate.
Izvor: novosti. rs
