Iz Pravnog saveta Mitropolije crnogorsko-primorske je rečeno da je nakaradni pravni akt formulisan na štetu postojećih crkava i verskih zajednica, a prvenstveno Mitropolije i njenih pomesnih eparhija. Radi se o članovima 1, 3, 4, 6, 7, 8, 9, 10, 12, 14, 15, 18, 19, 20, 21, 22, 23, 24, 25, 27, 28, 29, 30, 32, 33, 37, 38, 39, 40, 41, 42, 43, 44, 46, 47, 48, 49, 50, 51, 52, 54, 55, 56, 57, 58, 59, 62, 63 i 64.
Kao najproblematičniji su poslednja tri člana koji se odnose na uknjižbu crkvene imovine koji podrazumevaju i obaveznu registraciju verskih zajednica. Po tome bi se prekinuo viševekovni kontinuitet Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori, što je apsurd.
Uz to, problem je što se ovim aktom imovinsko-pravni sporovi između Crne Gore i verskih zajednica u pogledu verskih objekata i zemljišta na kojem su nastali do 1. decembra 1918. godine isključivo mogu rešavati pred nadležnim sudovima u parničnom postupku.
Na ruku pravnom timu Mitropolije crnogorsko-primorske svakako ide i ocena Vrhovnog suda Crne Gore uoči usvajanja Zakona u krnjem parlamentu u gluvo doba noći 27. decembra. Ova sudska instanca poslala je poruku da se pravo svojine ne može utvrđivati u upravnom postupku.
Pročitajte OVDE šta je crnogorskim vlastima poručio Albanac iz Tuza.
Izvor: Večernje novosti
