Правда

Када је Гадафи дошао на власт у државном удару (без крви) 1969, уз помоћ либијских племена, ослободио је Либију америчког и британског мешања у унутрашња питања. Уствари краљ Идрис је постављен на власт од стране западњака. Долазећи на власт Гадафи је национализовао нафтну индустрију и тражио је да Британци и Американци затворе своју војну базу. На пример, краљ Идрис се договорио са америчким компанијама да плаћају 10 центи за употребу нафте, што није било готово ништа за либијски народ, који је у то време био међу најсиромашнијима у Африци. Током своје владавине Гадафи је без престанка развијао државу у домену економије, здравства и образовања. Неки од примера његове социјалне политике: бесплатна вода и електрична енергија, бесплатно здравство и образовање, у Либији није било великих пореза ни ПДВ-а, становање је било признато као универзално право јер је влада сваком младом брачном пару давала кућу или стан, поклањајући им 50.000 долара. Рецимо, ако би студент студирао у иностранству држава му је плаћала 1.800 еура месечно, а ако Либијац са факултетском дипломом не би нашао посао који је одговарајући његовој стручној спреми, влада би му давала износ месечне плате док га не би нашао. Банкарски кредити су били без камате, а увезене намирнице су биле субвенционисане за 50%, што је важило за храну, али и возила. Као добар руководилац, Гадафи није остављао либијски дуг будућим генерацијама. Насупрот томе, Либија је имала девизне резерве веће од 500 милијарди долара. Поред свега тога, Гадафи је спречавао развијање интегристичког исламизма, и борио се против тајне имиграције Африканаца у Европи. Циљ му је био да створи једну неку афричку унију, која би имала свој монетарни фонд и валуту, како би ослободио континент западног колонијализма. У Либији је више од 3 милиона Африканаца радило без визе (само арапским, муслиманским и црначким земљама није била потребна виза), а та маса афричких радника је могла да нахрани више од 20 милиона својих сународника, углавном родбину код куће, у својим земљама. У Либији су владали безбедност и социјални мир. Он је током своје владавине показао да нација и народ могу живети слободно од мондијалистичког економског система, силом наметнутог западним народима и том делу света уопште, као и да сваки слободан човек може да се еманципује од банкара и мултинационалних компанија, које су натопљене крвљу наших пријатеља и народа који заслужују поштовање, а од којих су направљени робови тог њиховог система. Муамер ел Гадафи је убијен 20. октобра 2011. у свом родном граду Сирту.

Прочитајте још:ПАЖЊА: У Доњецку погођено хемијско постројење

Извор:  Правда, nspm.rs