БРИСЕЛ – Када је пролетос кренуо у кампању да заузме фотељу Жозеа Мануела Бароза, бивши луксембуршки премијер Жан-Клод Јункер обећао је Европљанима да ће „овога пута бити другачије” и да „више неће бити политичких дилова склопљених иза затворених врата”. Међутим, како се минулих дана кандидати које је предложио за чланове Европске комисије „као боси по трњу” проводе на саслушањима у Европском парламенту, сва је прилика да ће Јункер морати да погази своје обећање и свој тим комесара добије по старом политичком рецепту – политичком трговином иза затворених врата, п
Будући да су у јавним унакрсним испитивањима европски парламентарци поприлично ставили под знак питања избор неколико комесара, Јункер је принуђен да у међусобној трговини три групе партија у ЕП – десног центра, левог центра и либерала – обезбеди да сви његови комесари добију подршку у ЕУ и Европска комисија с њим на челу преузме дужност 1. новембра у пуном саставу. Од ових договора зависиће и да ли ће Јункер бити принуђен да промени неког од предложених комесара. Претресање квалитета комесара је у јавност изнело толико прљавог политичког веша да поједини холандски политичари предлажу да се слична саслушања одржавају и у холандском националном парламенту да би јавност заиста сазнала ко постаје министар. А када су у питању највероватнији комесари откривено је да су многи од њих у сукобу интереса, оптужени за корупцију, у потпуности неприпремљени или слабо шта знају о области за коју ће бити надлежни, морално спорни и дискутабилне политичке прошлости, пише Политика. Док је Чехиња Вера Јурова јуче ипак добила подршку у ЕП, позиција словеначке комесарке Аленке Братушек је и даље под лупом. Братушекова је у јулу предложена за словеначког представника у ЕК, и то у време док је била техничка премијерка Словенија. Да сумња у њу буде још већа, спретним маневром ових дана је избегла да пред њено саслушање у ЕП буде објављен извештај словеначке етичке комисије о томе како је Влада Словеније изабрала њу за кандидата. Она једноставно није из поште преузела пошиљку у којој је био још 9. септембра написани извештај етичке комисије која је испитивала тај случај, а према закону извештај може бити објављен тек када она буде имала увид и одговори на њега. За разлику од ње, француски комесар Пјер Московиси има јаку подршку групе социјалистичких и социјалдемократских партија у ЕП иако не мањка критика на његов рачун. Њему је јуче истекао рок да писаним путем парламентарцима одговори на додатна 22 питања која се већински тичу тога колико је он као потпредседник ЕК задужен за буџет спреман да се држи фискалних правила ЕУ и како ће поступати према својој земљи, будући да се Француска још не придржава правила да буџетски дефицит не сме да буде изнад три одсто бруто друштвеног производа (БДП), нити да јавни дуг земље буде изнад 60 одсто БДП-а. Француски јавни дуг ће следеће године досећи рекордних 98 одсто БДП-а, а предложени буџет за 2015. предвиђа дефицит од 4,3 одсто, што значи да Париз две године касни са испуњењем договора са Бриселом о томе да ће поштовати правила еврозоне.
Прочитајте још:Москва и Пекинг – противтежа Вашингтону и Бриселу!
Иако су и његов британски и шпански колега – лорд Џонатан Хил и Мигел Аријас Кањете – такође у немилости парламентараца (први због слабог познавања материје, а други због сукоба интереса), постоји могућност да ипак сви буду изабрани. Разрешење овог сукоба између две највеће парламентарне групе у ЕП очигледно ће бити постигнуто нагодбом – тако што ће демохришћани невољно гласати за Московисија, а социјалисти за Кањету. Међутим, ако Кањета „падне”, „пашће” и Московиси. Све то по „принципу” да ако један не буде изабран, супарничка страна – демохришћани или социјалдемократе – траже да падне скалп и са друге стране „велика коалиције”. У том случају Јункер ће бити у тешкој ситуацији да одржи садашњи састав ЕК и испуни све жеље држава чланица, али и посланика ЕП, наводи Политика. Штавише, Јункер већ сада зна да мора делимично да промени надлежности својих комесара јер је ЕП одбио да Мађар Тибор Наврачиц, предложени комесар за образовање, културу и младе, буде надлежан за те области. Наврачиц је на мети критика јер је блиски сарадник мађарског премијера Виктора Орбана, чија власт према оцени многих критичара у Бриселу ради против либералне демократије и порезима гуши слободу медија и рад невладиних организација. ЕП се ипак сагласио да Наврачиц буде део ЕК па ће сада морати да му пронађе нову надлежност. Због тога бриселски аналитичари указују да се заправо ништа није променило. Све је политика на свом најнижем нивоу, а не политика идеја или нечега за шта су гласале стотине милиона Европљана.
Извор: Политика (Ненад Радичевић)