Правда

На по­чет­ку сни­мље­ног раз­го­во­ра чу­је се глас не­по­зна­тог му­шкар­ца ко­ји Ка­ља­ја пи­та до ка­да је рок за пре­да­ју лич­них ка­ра­та ку­пље­них од гра­ђа­на уочи из­бо­ра. Ак­ти­ви­ста ДПС-а са­оп­шта­ва да је рок „до сју­тра у два и по, нај­да­ље до три по­под­не”. За­тим га са­го­вор­ник пи­та да ли је мо­гу­ће ра­чу­на­ти на ве­ћу ци­је­ну за лич­не кар­те ако би успио да му до сју­тра до­не­се „пе­де­сет ко­ма­да”. – Не мо­же, бра­те, 60 је мак­си­мум ко­ји се да­је – ка­те­го­ри­чан је Ка­љај. На­кон то­га сли­је­ди дио те­ле­фон­ског раз­го­во­ра у ко­јем се по­ја­шња­ва­ју де­та­љи око про­це­ду­ре ис­пла­те за лич­не кар­те ко­је ак­ти­ви­сти ДПС-а от­ку­пе од гра­ђа­на. Ка­љај са­го­вор­ни­ку, очи­глед­но за­ин­те­ре­со­ва­ном за „по­сао” са лич­ним кар­та­ма, об­ја­шња­ва да се на ис­пла­ту не че­ка ви­ше од јед­ног да­на. – Па­ре су сју­тра, кад се про­да­ју, прек­сју­тра ују­тро су про­вје­ре шта је про­шло, а шта ни­је про­шло и да­ју се па­ре – пре­ци­зи­ра Ка­љај. Сли­је­ди мол­ба дру­гог ак­те­ра нај­но­ви­јег аудио-сним­ка да му Ка­љај „за­вр­ши за 50 ко­ма­да ако их до­не­се сју­тра”, на шта му овај од­го­ва­ра обе­ћа­њем: „До­не­си, па ћу ви­дје­ти, ко­ли­ко про­ђе, про­ђе”. У дру­гом ди­је­лу раз­го­во­ра не­по­зна­то ли­це на­ста­вља да ин­си­сти­ра на не­што ве­ћој ци­је­ни за лич­не кар­те и тра­жи да за сва­ку до­би­је по 70 еура. – Слу­шај, по 70 еура, пи­тај то­га, сре­ћо, да не идем у За­го­рич код оних Ми­ла­чи­ћа – чу­је се на сним­ку глас не­по­зна­те осо­бе. „Дан” је не­дав­но, на осно­ву по­да­та­ка са феј­сбук стра­ни­це Де­мо­крат­ски фронт Под­го­ри­ца, из­ме­ђу оста­лог, об­ја­вио и да се Зо­ран Ми­ла­чић, ак­ти­ви­ста ДПС-а, ба­ви ку­по­ви­ном лич­них ка­ра­та за ДПС упра­во на под­руч­ју За­го­ри­ча. Ми­ла­чић је те на­во­де де­ман­то­вао. На аудио-сним­ку се да­ље чу­је ка­ко Ка­љај не­раз­го­вјет­но ко­мен­та­ри­ше за­хтјев не­по­зна­те осо­бе да му се за сва­ку лич­ну кар­ту ис­пла­ти по 70 еура. Упор­ни са­го­вор­ник не по­пу­шта па под­сје­ћа Ка­ља­ја ри­је­чи­ма: „За­вр­шио си да­нас 5.000 еура мо­жеш и то”. – Бра­те, 60 еура ако хо­ћеш ку­пи лич­не, у ро­ку од 45 ми­ну­та, сат у врх гла­ве и то је то. Ево ја сам сад узео пет ко­ма­да, сад ћу још двадес` да узмем у цен­тар и то је то. Што се про­да но­ћас то је то. Ни­је про­блем за па­ре... Ја сам си­ноћ пре­дао 70 лич­них– хва­ли се Ка­љај сво­јом ефи­ка­сно­шћу у ку­по­ви­ни лич­них ка­ра­та уочи из­бо­ра у Под­го­ри­ци. Не­дав­но је „Дан” об­ја­вио и аудио-сни­мак ку­по­ви­не гла­со­ва у Су­то­мо­ру, у ко­јем је глав­ни ак­тер био ак­ти­ви­ста ДПС-а Сте­фан Сте­ше­вић. У бар­ском ту­жи­ла­штву већ је по­кре­ну­та ис­тра­га и оба­вље­на су пр­ва са­слу­ша­ња. У ДПС-у су не­ги­ра­ли да Сте­ше­вић има би­ло ка­кве ве­зе са њи­ма. Тран­скрипт аудио-сним­ка о куповини личних карата  – А ре­ци ми, ало, ало ало, ни­је­сам те чуо. До кад је то сју­тра да се пре­да, до ко­ли­ко? – До два и по, три по­под­не нај­да­ље. – Два и по, три по­под­не нај­да­ље. Да ли мо­же ако овај на­пра­ви пе­де­сет ко­ма­да ују­тро, мо­же ли да се по­ве­ћа ци­је­на не­што, бра­те мој? – Не мо­же, бра­те, 60 је мак­си­мум ко­ји се да­је. Не­ма ни ме­не, не­ма ни ње­га, не­ма нас до­ста. – А кад су па­ре, бра­те мој? – Па­ре су сју­тра кад се про­да­ју, прек­сју­тра ују­тро су про­вје­ре, шта је про­шло, шта ни­је про­шло и да­ју се па­ре. – Аха. – Зна­чи не­ма ка­шње­ња, што се про­да да­нас, сју­тра до­би­јеш. – Што се сју­тра про­да, зна­чи прек­сју­тра се до­би­ја? – Што се да­нас пре­да сју­тра ће да се зна­ју шта је про­шло и што ће да узме па­ре. – Мо­жеш ли ти ра­чу­на­ти на јед­но 50 ко­ма­да сју­тра? – А? – На јед­но 50 ко­ма­да сју­тра мо­жеш ли за­вр­шит што? – До­не­си, па ћу ви­дјет, ко­ли­ко про­ђе, про­ђе. – Слу­шај, по 70 еура, пи­тај то­га,сре­ћо, да не идем у За­го­рич код оних Ми­ла­чи­ћа. – Не­раз­го­вјет­но. – За­вр­шио си да­нас 5.000 еура мо­жеш и то. – Бра­те, 60 еура ако хо­ћеш ку­пи лич­не, у ро­ку од 45 ми­ну­та, сат у врх гла­ве и то је то. Ево ја сам сад узео пет ко­ма­да, сад ћу још два­дес да узмем у цен­тар и то је то. Што се про­да но­ћас, то је то. Ни­је про­блем за па­ре. – Да. – А не, не, не, ни­је­су бит­не па­ре, ра­зу­ми­јеш ти то. Ни­је­су бит­на па­ре, не­го је бит­но што он (не­раз­го­вјет­но). – Ја сам си­ноћ пре­дао 70 лич­них, ја­дан. – До­бро, ево по­гле­да­ћу. До­бро, пет су узео сад, идеш још за 20. Ни­ка­кав про­блем. Ај­де ова­ко, сад ћу да се ак­ти­ви­рам да ове по­ку­пим. Али, мо­лим те ре­ци Ср­ђи оћу па­ре сју­тра, не­мој да про­ђем као са Ра­до­ји­цом Ива­но­ви­ћем. – По ше­зде­сет имаш ко­ли­ко лич­них до­не­сеш. – Не­мој да про­ђем као са Ра­до­ји­цом. А аудио снимак о куповини личних карата можете да послушате овде. Извор: Дан