Најновије

У Хрватској фудбалској репрезентацији све Србин до Србина!

ЗАГРЕБ - На интернету се појавила анализа порекла репрезентативаца Хрватске у фудбалу на основу које већина њихових играча који су наступали на Светском првенству су Срби. Аутори анализе наравно крећу од поставке "да су данашњи Хрвати покатоличени Срби", а у наставку се баве анализом презимена хрватских фудбалера.
Све Србин до Србина... (Дневне.рс)

Све Србин до Србина... (Дневне.рс)

ПЛЕТИКОСА (ПЛЕТИКОСИЋИ) живе у Рупама, католици, има их и православних и славе Св. Николу, старином су из српског племена Бјелопавлића у Црној Гори, чији родоначелник је био Павле Плетикоса који је учествовао у боју на Косову 1389. године. Славе Св. Ђурђа. Плетикосе се касније јављају у Боки и Далмацији. СРНЕ воде порекло од српског племићког рода МАЛИШЕВЦИ (МАЛЕШЕВЦИ) – старо племићко братство, становало у селу Малина, на путу Требиње-Билеће, а касније су се проширили и на друга села. Родоначелник овог великог братства је био Малеш војвода, који је дошао са породицом после „косовске разуре“ па су се разишли бојећи се турске освете, јер су били убили злогласнога пашу. Дође им на конак једнога дана неки пашајлија и поче чинити зулум, Малеш га са синовима ухвати и убије. Узе од њега и сабљу која је била богато опчињена. После неколико година стари бан Малеш се препаде и рече синовима да беже. Сви пристану, само најмлађи Алекса не хтеде, већ остане на Видњама и од њега су све породице у Херцеговини које славе Св. Игњатија. Осталих осам синова са оцем побегну низ Босну и придворе се код некога бега. Кад би први Божић бег дарива бадњаке и би положајник код њих, а они да би му се одужили дарују му сабљу оног пашајлије кога су погубили у Херцеговини. Али, кад бег прочита на сабљи име свога сина, стави их на муке и они признадоше шта су учинили, и бег исече све мушкарце. Неколико жена остаде трудно и од њих су братства која су се касније разишла по Босни и који славе Св. Игњатија. Из овога рода је био калуђер Јован Малишевац, који је писао о свом братству и то је касније пренео историчар Јиричек, а о Малишевцима каже да су живели у 15 веку у држави Павла Раденовића, бавили се сточарством и кириџилуком.  Од њих су сви Херцеговци који су славили Св. Игњатија, а разишли су се и по Босни и другим крајевима Српства. У селу је остао најмлађи син Малешов који се старао о стоци, од њега су братство Алексићи, па данас има доста породица које су пореклом из Опутне Рудине, или од братства АЛЕКСИЋА, као главног братства. У Опутној Рудини, као месту где је стасало ово братство настала су мања сродна братства: АЛЕКСИЋИ, МИЈОВИЋИ, МАРИЋИ, ЂУКАНОВИЋИ, МАРКИШИЋИ, СТОЈИЋИ, ЋОРОВИЋИ, СКЕНДЕРИ, ЈАРАМАЗИ и ШУПИЋИ; у билећком котару: ЈАНКОВИЋИ, ДЕДИЈЕРИ, АЛЕКСИЋИ и КРЊИ; у гатачком котару: МАНДИЋИ, КОВАЧЕВИЋИ и ДЕДИЈЕРИ; у мостарском котару: СРНЕ и ДУДЕ; ПАНТИЋИ и КАЛЕМИ у Бијелом Пољу код Мостара, у требињском крају су ЂЕРИЋИ; ЈАНКОВИЋИ у Дубочанима, КРЊИ у Ватници и Давидовићима, БОГДАНОВИЋИ у Зијемљу су од братства Мандића из Дулића гатачких, СИМИЋИ у Хуму и Лишанима и ДРАКУЛЕ (ДРАКУЛИЋИ) у Дрини око Фоче, а има их разасутих по столачком, коњичком и фочанском крају. Братство КОЧИЋИ у Босанској Крајини и многи муслимани и католици који су населили: Столац, Билеће, Требиње и Мостар, братство НИКОЛИЋИ у Високом од братства Мандића из Гацка и католици братство СТЈЕПАНИ. Братство Малишевци су стасали у 15 веку у области властелина Павла Раденовића, обласног господара, старином из села Рваћева код Оногошта. Јединствени су по својој слави. ЋОРЛУКА православни и католици, доселили су из Попова, а има их по разним селима Херцеговине, славе Св. Јована. Породично предање каже да су братство Ђорлуке од братства МАСЛЕША, а родоначелник им је био предак ћорави Лука, који је имао три сина, један је остао у Попову, а двојица су отишла у западну Херцеговину, одакле су се селили даље. Братсво Маслеше живе у Туљу (Попово), старином су од српског братства НИКОЛИЋИ из Озринића, краја у Катунској Нахији. Некада Маслеше зову и братство ШКАЉИЋИ, раније су славили Св. Јеремију, а касније су узели Св. Јована, као и већина породица у селу, наравно из економских разлога. Има их муслимана у Дрљајићима (Широки Бријег), истога су порекла. Братство НИКОЛИЋА из Озринића, краја у Катунској Нахији, славе Госпођиндан, пореклом су од српског братства ИВАНОВИЋА. Предак Иван Драгојев је имао два сина, Николу и Ђукана, родоначелнике братстава: НИКОЛИЋА и ЂУКАНОВИЋА, шире званих братство ИВАНОВИЋА. Пасови Николића  су:  Драгоје-Иван-Никола (родоначелник)-Томаш-Лако-Асан-Илија-Богдан-Јошо-Спасоје-Благота,         или Драгоје-Иван-Никола-Којица-Вук-Спасоје-Илија-Пејо-Мићо-Марко-Радомир-Данило. Николића има у Бериљу код Прокупља, Реткоцеру код Лебана, Милочанима код Никшића, од њих је огранак братство ПАВЛОВИЋА, назван по Павлу Ђурову Николићу, од његових синова Пека (војвода) и Крста. Од братства Николића потомака има у Ваљеву, род братства ПОПОВИЋА названи по попу Николу, као и огранак братства АЏИЈЕ који се презивају Николићи, отишли у Србију. Николићи су иселили у село Озриниће, Старшевину и Кличево код Никшића, од њих су братства: ОЈДАНИЋИ и БУДАЛИЋИ код Билећа, СУБАШИЋИ, РОСНИЋИ, ТАНТАЛОВИЋИ, ВУКАНОВИЋИ и ВАСКОВИЋИ у селу Озринићима чевским, МИРКОВИЋИ у Дробњаку, МАСЛЕШЕ у Попову Пољу, БРАЈИЧИЋИ (од њих су МИЈАТОВИЋИ у Ужицу), РАИЧЕВИЋИ, ЋЕТКОВИЋИ, ЧИЗМОВИЋИ, ГАЈОВИЋИ, РОЈЕВИЋИ, ШТУРАНОВИЋИ, ЋИРАКОВИЋИ сви славе Госпођиндан и ЗОРИЋИ, славе Св. Тому. ВРСАЈКО (ВРЗАЈКО) славе Св. Јована и Св. Јована, породица српског рода. МИЛИЦА ГРКОВИЋ у Дечанској хрисовуљи набраја: „Међу именима становника Дечанског властелинства била су популарна старобалканска  имена:  Барбат,  Букур,  Бун,  Врсајко,  Врсал,  Дронун, Мазоје, Пелегри, Шарбаи итд.“ КОВАЧИЋИ муслимани, живе у Стоцу, доселили су од Требиња, има их у селу Турчиновићима у Широком Бријегу, тамо су католици, а тамо су доселили од Билећа, славе Св. Јована. Има их у све три вере. Они у Турчиновићима кажу да су из Далмације, по једнима су од српског братства ИВИЋА и славили су Св. Илију, а по другима од српског братства КОВАЧЕВИЋА из Грахова, па су скратили презиме. Братство Ковачевићи су старином из Босне, доселили су из околине Јајца, доселило је девет брата после пада Босне на Грахову и направили цркву Св. Ђурђа и Св. Михаила Арханђела. Има их доста расељених по свим српским земљама, а од њих у матичном делу Грахова има много малих огранака. За родоначелника сматрају Рада, који је имао сина Саву, овај Јована и Јовицу. Од Јована су огранак „Мизаре“ од кога су ја вероватно огранак братство РОМОВИЋИ. Јовица је имао сина Петра, овај Ивана, Јанка и кнеза Милутина. Од Ивана су братство ИВАНОВИЋИ, од Јанка су братство ЈАНКОВИЋИ, а Милутин је имао четири сина: Јована, Марка, Сима и Тодора, а од њих су огранци: од Пеја Јованова су братство ПЕЈОВИЋИ, од Ћира Јованова су братство ЈЕЗДОВИЋИ, од Шајина Маркова су братство ШАЈИНОВИЋИ, од Вука Маркова су братство ВУКОВИЋИ, од Милоша Симова су братство МИЛОШЕВИЋИ, од Дејана Симова су братство ДЕЈАНОВИЋИ, од Голуба Симова су братство ГОЛУБОВИЋИ, од Илије Тодорова су братство ИЛИЋИ, од Богдана и Ђукана Тодорова није било мушких потомака. Славе Св. Ђурђа, а преслављају Св. Матију. ЈЕЛАВИЋИ католици, доселили су с Вргорца око 1700. године. Братство Јелавићи воде порекло од старога српског рода МАЦУРЕ – ЈЕЛАВИЋИ живели у селу Змијинац, на Пелевом Бријегу, у Кучима, стари род. Одатле су их давно истерали братство Баљевићи, иселили су се преко Херцеговине у Далмацију. РАКИТИЋИ (РАКЕТИЋ) живе у Задру и залеђу, славе Св. Арханђела, појављују се као просветна породица крајем 19 века, има их и у Кањанима, Миочићу, а најбројнији су у Мокром Пољу. Кажу да су се доселили из Босне 1692. године, славе Св. Николу. Уствари они су огранак братства ВЛАДОЈЕВИЋА из Херцеговине, православни род, некада живели у Мириловићима. У Дробњаку постоји братство Ракетића који су од ове фамилије, живе у Добрим Селима, доселили су из Бањана старином, одселили преко Пиве. Старо презиме им је братство Владојевићи. Кажу да су били дошли на једну кућу, Трифка Владојевића, који погибе, али му остаде жена Ракита са синовима Живком и Јованом, који се по мајци прозваше братство РАКИТЕ (РАКИТИЋИ). Има их у Никшићу, али нису у сродству са Ракеитићима из Роваца. Славе Св. Јована, а преслављају Спасовдан. Пореклом су од племена Никшића из Никшићке Жупе где их има у већем броју. Родоначелник племена Никшића био је Никша, рођен у селу Кртоле у Грбљу, отац му се звао властелин Илијан (Владимир) Грбљановић и мајка Јевросима (Ефимија), ћерке жупана Вукана, најстаријег син Стефана Немање, зачетника лозе Немањића. Војводе Никше, родоначелника племена Никшића, који се доселио из села Кртола у Грбљу негде у другој половини 13 веку. Одрастао је на двору свога ујака Стефана Немањића, ктитора манастира Мораче, сина Вуканова који је тада управљао Зетом. Никша је вођен господњом руком дошао у град који је био намењен Светоме Сави, а кога је Господња рука одвела на другу страну. Дошао је у град Оногошт, који ће касније по Никши добити име Никшић, као и племе које је од њега стасало. МОДРИЋИ (Подгорје, Сењ, Оточац, гаршички, чазмански, бјеловарски, винковачки, жупањски, ђаковачки, нашички, пожешки и валповачки котар) живе у Корлату и Затону Обровачком, добили презиме по Модрином Селу одакле су некада дошли 1689. године из средње Далмације (из Буковице) када су насељене српске породице. ПЕРИШИЋИ – доселили су из Драчева, пореклом су из Риђана никшићких, раније су се звали братство МИХОЈЕВИЋИ, а још старије братство РАДИШИЋИ. Пореклом су из Риђана никшићких, одакле су дошла три или четири брата. Од те браће Лука је остао у Мркоњићима и од њега су братство ЛУЧИЋИ, Радуле се населио у Туљима и од њега су братство РАДУЛОВИЋИ, а трећи је Михаило од кога су братство МИХОЈЕВИЋИ. Остала братства су огранци Михојевића. У Попову се помињу 1718. године, у Грмљане су дошла три или четири брата Михојевића и од њих су потекла братства: ПЕРИШИЋИ, КОВАЧИ, ЛАКИЋИ и ПЕШИЋИ. Из Грмљана су дошли 1800. године у Драчево, одатле у Дријењане. Перишића има у Стоцу, Мостару, Влаховићима код Љубиња, Габели, славе Св. Јована. Перишића има око Мостара они славе Св. Ђурђа. Има Перишића од братства ВУЈАЧИЋА, славе Св. Николу, а има и оних који су огранак братства АНДРИЈАШЕВИЋА, односно братства МАНДИЋА, славе Св. Ђурђа, а преслављају Св. Арханђела. МАНЏУКИЋИ дошли почетком 19 века из Херцеговине. Најстарије порекло им је из српског племена Пипера у Црној Гори. Имају рођаке у околини Бијелог Поља, братство МАНЏУКЕ.
Прочитајте још:(ЕКСКЛУЗИВНО) ЈОАКИМ ЛЕВ ЗА ПРАВДУ: Немачка је заслужила „Богињу!
РЕБИЋИ (РЕБА) католици и православни, славе Лазареву Суботу, српски род из Херцеговине. Старином су од православних презимењака чија старина је од братства КРИВОКАПИЋА-БАТИНИЋА, и којих има доста насељених у пљеваљском крају. Они који су остали у Херцеговини примили су ислам и католичанство. Старином су од српског братства БАТИНИЋА-КРИВОКАПИЋА. Старином су из Херцеговине из крајева између Никшића и Билећа, где су формирани средином 16 века, када је почело да слаби старо братство Батинића и када су у то братство женидбеним везама ушла неколика братственика Кривокапића. У далматинско село Баљке су се доселили из села Баљака код Билећа. Сродни са осталима који славе ову славу. Сви су огранак великог рода БАТИНИЋА-КРИВОКАПИЋА. КОВАЧИ католици и православни, живе у Шибенику и залеђу, доселили су из Херцеговине од тамо бројних српских братстава са овим презименом. Ковача има од братства Деретића, од братства Вујачића или Ковачевића, од братства Радишића, и од братства Баћовића (Бановића). Извор: Вестинет
Бонус видео

Ово ватрено оружје можете купити без дозволе полиције! | Дарко Божић 

Kњигу Александра Дугина “Четврта политичка теорија” можете поручити ОВДЕ.

 

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА

Urbancube