Правда

Боне у интервjуу Танјугу, а уочи одласка из Србиjе где му истиче мандат, на питање значе ли све то да jе Балкан поново у фокусу немачке спољне политике, одговара позитивно: "Дефинитивно jе тако. Немачка ниjе ни губила Балкан из вида током протеклих година, али сада постоjе нове инициjативе", каже он. Наjављуjући конференциjу о западном Балкану у Берлину краjем августа, на коjоj учествуjу премиjери, министри економиjа и финансиjа из региона, Боне каже да jе идеjа немачке владе била да се на стогодишњицу избиjања Првог светског рата, "пошаље порука свету, али и западном Балкану да постоjи потреба за регионалном сарадњом и да jе то jедини начин за напредак". Цео регион се, како каже, приближава Униjи, постоjи већа потреба за сарадњом али и координациjом. Потребно jе да се чуjу ставови Београда и других престоница како би немачки политичари знали коjе су потребе и стратегиjе региона у контексту европских интеграциjа. С тим у вези, почетком септембра се очекуjе посета немачке делегациjе, што Боне оцењуjе, као добар знак. Tада ће, како наjављуjе, доћи представник Хришћанско-демократске странке (ЦДУ) како би се упознао са ситуациjом у Србиjи након "првих сто дана рада владе, катастрофалних поплава а пред почетак преговора са EУ". Oни ће разговарати са свим битним актерима у Србиjи о могућности отварања различитих поглавља и то ће, како каже, "сигурно имати утицаj на став Немачке о том питању". "Не очекуjем, међутим, одлуку о отварању првих поглавља пре jесени и следећег извештаjу о напретку Србиjе у октобру, тако да jош има времена да се формира став у Берлину, Бриселу и другим престоницама", каже Боне и додаjе да се Србиjа добро припрема за преговоре. На питање да ли ће делегациjа поново проверавати испуњавање седам немачких захтева коjе jе своjевремено изнео конзервативац Aндреас Шокенхоф, а у коjе између осталог спадаjу расветљавање напада на немачку амбасаду и потписивање правно-обавезуjућег документа Београда и Приштине, Боне каже jе то сигурно. "ЦДУ увек има то у виду, то jе доказ колико су немачки доносиоци одлука доследни, они желе да виде колики jе напредак постигнут, за њих jе то та листа критериjума", каже он и додаjе да су неки захтеви већ испуњени, на некима се ради, а решавање неких тек треба да почне. "Tо jе компликован процес, и ниjе лако испунити те захтеве. Знамо за истрагу о нападу на немачку амбасаду и свесни смо побољшања у стању правосуђа, али такође знамо да то ниjе проблем коjи може да се реши за дан или два", додаjе Боне. На актуелно питање о притисцима на Србиjу да промени своjу позициjу према Русиjи, Боне каже да не постоjи никакав званичан захтев да Србиjа уведе санкциjе Mоскви, мада сматра да ће након обарања малезиjског авиона на териториjи Украjине Србиjи ипак бити све теже да задржи неутралну позициjу према Русиjи по питању украjинске кризе, ако жели да настави путем ка Eвропскоj униjи. "До сада нисам чуо да Србиjа треба да се прикључи санкциjама према Русиjи, постоjи разумевање специjалног односа коjи постоjи између Србиjе и Русиjе а, колико знам, не постоjи званичан захтев да Србиjа уведе санкциjе", рекао jе Боне. Наводећи да зна да постоjе додатни притисци на Београд да промени позициjу, он истиче да jе сада наjважниjе да се Србиjа укључи и искористи утицаj на све стране како би се омогућила свеобухватна истрага и приступ месту несреће у Украjини. "Све чланице EУ имаjу своjе националне интересе и националне политике и треба да буду слободне да их спроводе", каже директор фондациjе блиске немачким владаjућим демохришћанима. Mеђутим, постоjи хармонизациjа неких спољнополитичких циљева, а у контексту украjинске кризе, чланице EУ су, подсећа Боне, заузеле заjеднички став да уведу неке санкциjе Русиjи. "A кад Србиjа постане чланица EУ онда ће и она морати да се понаша у складу са тим, али наравно та позициjа ће се договарати у Бриселу са осталим чланицама", каже он. До тада, међутим, има jош времена, додаjе он истичући да jе за Србиjу сада важно да стратешки размисли како наjбоље може да следи сопствени национални интерес уз истовремено боље усклађивање са статегиjом EУ. На питање како у Берлину гледаjу на однос Србиjе и Русиjе, Боне каже да су тамо свесни традиционално добрих односа Београда и Mоскве, као и да Немачка има такође специjалан однос са Русиjом како политички, тако и економски. Ипак, наjављену предстоjећу посету руског председника Београду, види као "прилику за Србиjу да покаже да може да учествуjе у решавању кризе", можда не већ сутра, али да, како каже, Путину пренесе сугестиjу или коментар да ствари треба да се промене те да постоjи потреба за отвореношћу, компромисом и сарадњом. Сумираjући своj четворогодишњи мандат у Србиjи, Боне истиче две кључне ствари - то су Бриселски споразум и процес евроинтеграциjа Србиjе.

Прочитајте још:ФСБ: Преко 40 украјинских војника се предало и прешло на руску територијуДодик: Ко не зна Турке, тај…Фактор Плус: Једино Вучић одликаш, остали министри једва пролазе…

Започињање процеса нормализациjе Београда и Приштине описуjе као велико изненађење и "добар сигнал Западу" уз напомену да “има jош доста простора за хармонизациjу односа”. Kада jе реч о процесу евроинтеграциjа, Србиjа jе, како каже, постигла импресиван напредак, српско друштво се отворило и грађани виде своjу будућност у EУ. Београд му, каже jош, остаjе у лепом сећању, а Србиjу ће памтити по приjатељима, лепоj храни, природи, jезику коjи jе научио, отворености и топлини народа... "И даље сам изненађен како су Срби позитивни. Упркос финансиjским проблемима и даље умеjу да уживаjу у животу, седе у кафићима, шетаjу, и то jе позитивно. Mи Немци смо обично самокритични и често гледамо само негативну страну и то jе нешто што ми можемо да научимо од Срба", поручио jе он. Извор: Танјуг