Правда

Након што је Александар Вучић са пуно горчине оптужио портпарола Европске комисије Мају Коцијанчич, као и шефа Делегације Европске уније у Београду Мајкла Девенпорта, дакле званичне интерпретаторе бриселских ставова, за лицемерје, лаж и прогон оних који слободно мисле, што значи за кршење основног принципа демократије, чинило се да ће финале таквог разобличавања њихове стварне природе да буде у критичком сагледавању пута по коме се Србија креће. Међутим, супротно принципима елементарне логике, запрепашћујући покушај Маје Коцијанчич да у име Европске уније ућутка српског премијера и претвори га, по његовом сопственом тумачењу, у лутку на повоцу, није се драстично одразио на веру у те исте европске вредности које су се наочиглед целе јавности истопиле попут лањског снега.

Другим речима, ако Брисел, како смо чули, покушава чак и највише српске званичнике да води на повоцу, а познато је да се на повоцу не воде пријатељи, него искључиво четвороножна створења којима је намењена улога неспојива са идеалом слободе и демократије, онда је врло дискутабилно у којој мери је оправдано да главни циљ и даље остане примицање управо оним центрима моћи који су већ једном покушали да набаце улар првом згодном приликом. За сада безуспешно, али има ли макар и најмање сумње у то да ће покушаји да се наставе, с обзиром да је Србија свежи кандидат за чланство у Унији, што значи да ће сличних прилика бити још безброј.

Али државни став Београда да неће трпети понижења, као и изјаве појединих министара, попут оне Вулинове да је веома изненађен изјавом портпарола Европске комисије Маје Коцијанчич, те да не разуме зашто се на Србију не могу односити иста правила као и на било коју другу земљу, а такође и закључак директора владине Канцеларије за Косово и Метохију Марка Ђурића да је важно да Србија стави до знања међународној заједници да жели да иде у Европску унију као партнер, a не као "врећа за бокс", остављају утисак да је ипак прошло оно време када је Брисел доживљаван као сунце које излази на западној страни света.

Прочитајте још:Вучић и Давенпорт: 2015. веома важна за ЕУ интеграције Србије

То све заједно значи да ће можда у српској свести бити потребно да се донекле промени начин на који је обично замишљан величанствени улазак у Европу, јер се уместо путовања слободних људи, то у стварности наочиглед претвара у вучење на повоцу. Лутки или четвороножних створења, свеједно, јер евробирократе изгледа не праве велику разлику када су Срби у питању.