Правда

Чак је и Мило Ђукановић својевремено јавно поручио: "Слободно признајте Косово, нема никаквих последица!" Истину је рекао црногорски премијер. Са једне стране утемељено правило о "незамерању Западу", а са друге стране као резултат имамо утемељено Милово правило да "признавање Косова не носи никакве негативне последице". Значи, Србија није држава. У случају блокаде граница са Хрватском, Србија је искористила "пакет мера" као легалан и легитиман и, како премијер Србије, Александар Вучић каже, једини нормалан одговор сваке државе. На исти начин се треба понашати у случају Косова. Озбиљност једне државе се огледа управо у озбиљној примени правних инструмената и озбиљном заступању права. У том светлу, политика "незамерања Западу" није ништа друго до политичка корупција, јер је политика одступања од свих правних инструмената, правних лекова и правних оквира у руковођењу државом. Непостојећа оцена уставности "бриселског споразума" је најгласнији доказ тога. Србија је прву дилему „војног или дипломатског“ рата за Косово решила одлуком да борбу за КиМ води мирним дипломатским путем, тако што ће борбу да позиционира на политички фронт, па је онда одустала од политичког фронта, тако што је одлучила да борбу пребаци у правну арену, али је онда одустала и од правне арене и правног арсенала, да би на крају остала суманута политика Бориса Тадића, где се сви политички, правни и дипломатски ресурси усмеравају на решења која иду до границе да се не конфронтирају светским силама и њиховим захтевима, на првом месту САД и ЕУ који су уједно и једини непријатељи на том фронту. Запад је погазио право и ту више нема простора за правну борбу. Тадић се руководио таквим гледиштима. Тадић истовремено пропагира да је "савремена политика менаџмент у којем нема места за идеологије и идеје" и гледа да постигне лични дил за себе и своју странку, што је после освануло и на Викиликсу. Из депеша америчког амбасадора о Борису Тадићу које су освануле на Викиликсу се види да западни лидери одгађају проглашавање независног Косова у договору са Тадићем који их моли да то буде после избора. Тадић моли да то буде после избора, јер зна да би проглашавање независног Косова пре избора учинило политику евро-интеграција и политику његове странке и њега потпуно огољеном. То би довело до тога да Тадић изгуби изборе, односно, да Запад изгуби свог поузданог човека у Београду. Што би Американци рекли "win-win" ситуација - добро свима! И Сједињеним Америчким Државама и Борису Тадићу. Уследило је одустајање од озбиљне одбране Косова и Метохије, а прелажење на игру у којој Вук Јеремић констатује које све земље у свету имају сопствени интерес да не признају "независно Косово" и слика се с њима, док паралелно Тадић све устројава по налозима и уценама Брисела и Вашингтона. Једно је сигурно - политика која није постигла резултат спречавања даљег развоја независног Косова мора да буде промењена. Политика која поприма облике дивљаштва и потпуно отвореног насиља и криминала мора бити заустављена и за почетак у најмању руку јасно означена као таква. Потребно је ревитализовати инструменте санкција и применити их због тога што апсурдни и криминални процес у УНЕСКО-у представља врхунац политичког лудила појединих западних земаља. Српски манастири које је УНЕСКО ставио под посебну заштиту управо због погрома над српским светињама које су извршили они који су сада највиши званичници "независног Косова", данас треба да се преда у руке извршиоцима тог истог погрома. УНЕСКО жели Хашима Тачија да награди власништвом над остатком онога што није успео да сруши и запали. Те санкције морају бити озбиљне, дуготрајне, паметне, креативне и оштре. Максимално промишљене и постављене на такав начин да могу бити квалитетно и ефикасно спроведене. Позитиван резултат таквих санкција је неупитан. Узрок слабих политичких решења државе Србије и млаке политике наспрам косовског питања није у слабој економској или политичкој снази Србије, него је у највећој мери узрок у слабој афирмацији духовне, филозофске и интелектуалне политичке мисли, те лошој поставци платформе информационо-духовног ратовања унутар Србије, а колико је то важно говори факт да информационо-духовни рат многе водеће савремене армије почињу да перципирају као главни фронт данашњице. Србија је једина земља на свету којој је званично објављен духовни рат. То је учињено декларацијом у Бундестагу којом Немачка тражи "промену свести код Срба". Српски политичари треба да се на том нивоу информационо-духовне борбе првенствено држе три ствари: своје заклетве коју су дали, српског Устава коме служе и српске Цркве као мајке и српског народа и српске државе. Време Америке је прошло.

Прочитајте још:СПРЕМА „ДРУГИ ФИЛМ“: Тадић прави нови ДОС!?Вучић најавио крај ЕУ политике: Ако буду тражили да газимо заставу, време је за нове платформе и нове људе!

Извор: Правда