Правда

Врховни суд Исланда и Окружни суд у Рејкјавику су у два одвојена поступка осудили пет челника из две највеће банке, Ландсбанкин и Каупинг. Осуђени банкари су манипулисали тржиштем, извршили превару и повреду фидуцијарних дужности (фидуција је тип осигурања у којем банка преузима власништво над предметом кредитирања, док код хипотеке корисник кредита остаје власник). Казне су по многима благе, а износе између 2 и 5 година. Ипак, за веће казне Исланд би морао да мења закон, који налаже да максимална казна за финансијске злочине буде шест година затвора. Исланд је до данас осудио 26 банкара на укупно 74 године затвора. Исланд је те 2008. године одабрао другачији пут од многих европских дужника - дозволио је држави да преузме контролу над финансијским сектором, свесно дозвволио одређеним банкама да пропадну, а одговорне извео пред лице правде. Кад су исландског председника Олафура Рагнара Гримсона једном упитали како се његова држава опоравила, рекао је: - Били смо довољно паметни да не идемо ортодоксном економском логиком која превладава у западном финансијском свету у последњих 30 година. Пустили смо банке да пропадну, дали подршку сиромашнима и нисмо кренули с мерама штедње као остатак Европе. А реакција Исланда након финансијске катастрофе била је оваква: Људи су организовали побуну, протестовали док се њихови захтеви нису испунили (смена владе, гувернера Централне банке и Већа које управља банкама), а онда су засукали рукаве и кренули с послом. Круна је девалвирала, па је земља постала занимљивија улагачима. Туризам је процветао, а из мора су опет изронили исландски спаситељи – рибари. Приватизоване банке које су направиле дугове враћене су у државно власништво. Супротно рецепту који као мантру хипнотисано понавља већи део Европе, а који гласи: "Приватизуј!", Исланд је применио рецепт који је гласио: "Национализуј." Концепт слободног, неолибералног тржишта пропао је баш на Исланду, где је и показао сву своју суровост. Интервенционизам, економски социјализам, назовите то како год хоћете... Исланду је донео излазак из кризе. У комбинацији с јаким извозом, нарочито у сектору рибарства, потпомогнути туризмом и производњом алуминијума, спашавали су банке, а уједно и властиту главу и економију. Држава се показала као бољи господар од приватника.