Правда

Сарадња са Тадићем је мотивисана, пре свега, нашим заједничким погледом на будућност, на нужност спровођења ефикасне политике која мора бити бржа у процесу европских интеграција, конкретнија у мењану региона, политике која ће сећи Гордијеве чворове прошлости који нас још увек даве. Ту, пре свега, мислим на Косово, али и на ту нашу традиционалну колебљивост - један дан смо за Брисел, други дан смо за Москву, а трећи дан схватимо да нисмо нигде стигли, каже Јовановић. Морамо лечити поделе у друштву, развијати и неговати демократију, градити институције и мењати све оно што у овом тренутку живот људи у Србији чини неподношљивим. Ту, пре свега, мислим на тешку економску ситуацију, а тешка економска ситуација је, заправо, цена коју плаћамо за погрешну политику која се у Србији води готово 30 година. Немам проблем са оним што сам у прошлости радио и ако то буде кључни аргумент на наредним изборима, онда ми нећемо имати никаквих проблема у тим изборима, унапред ће се знати победник. Ниједан наш политички став време није демантовало. У Ниш долазим од 1996. године и све оно што сам годинама овде говорио заправо су догађаји који су потом уследили потврдили. Данас сам на интернету читао свој говор из 2007. током расправе која се у Скупштини Србије водила о Ахтисаријевом плану. Једини сам шеф посланичке групе који је тражио да се тај план не одбацује и тражио да се на њему ради, тражио сам да се њега држимо јер ће сутра бити много теже. И тако је са свим другим проблемима било који су на крају поломили кичму Србије на такав начин да су политичари преживели и променили се и данас стоје ту око нас, али су последице те политике оставиле Србији дубоке трагове и ожиљке. Због тога сам пажљив, каже лидер ЛДП-а. Највећа опозиција овој власти је бити нормалан, рећи поштено да је нешто добро ако је то тако и критиковати оно што не ваља. Вучић је готово четири године први човек власти у овој земљи, лагао бих када бих рекао да он није имао и добрих потеза, али су углавном сви ти потези који су Србију мењали праћени бројним слабостима, грешкама, непотребним сукобима и конфликтима, тако да данас не можемо говорити о Србији описујући је као земљу која је стабилна, која се трајно определила и која ће се одржати у овом тешком времену. Све су то изазови који стоје пред нама и са којима ми морамо да се суочимо. Што се тиче других странака, пре свега размишљам о ономе што је интерес Србије. Мислим да је Србији доста политичара који не знају шта ће са собом, не знају шта да раде па онда хватају једни друге за вратове. Нећу дозволити да се земља врати у деведесете и никад нећу тражити гласове за себе или ЛДП или савез који правим са Тадићем само на основу тога што сам добар у борби против неког другог на политичкој сцени земље. Увек ми је важније оно што знам да треба да се уради од борбе против онога што не желим. Никад нисам био опседнут Вучићем. Ни Вучићем ни Коштуницом ни Милошевићем. Мени су друге особе у животу важне. Ако ме питате за кога сам везан, трајно сам везан за моју супругу, моју породицу. Могу да разумем да део људи није имао стрпљења за ту нашу политику, али не могу да се окренем на главу због тога што је Вучић стао на ноге. Не знам ко би био већа опозиција на политикој сцени од мене двадесет година, ко се више борио против њега, против Шешеља, против Николића, против Милошевића, против Аркана, Пелевића, Палме, свих оних који су нам уништили живот током деведесетих и након 5. октобра. Предубоки су ти ровови и они су очигледни да бих имао потребу да копам неки нови. Када је победио на изборима, честитао сам му, за њега је народ гласао, добио је своју прилику, не бих био срећан да ту прилику прокоцка на начин на који су то учинили многи пре њега, било би ми драже да ми победимо на изборима у Србији која је макар мало боља од оне у којој је победио он на последњим изборима. Вучић је човек који има ту ужасну хипотеку деведесетих, свако од нас има неку, али његова је посебно тешка и колико год он покупавао да се од тога дистанцира, повуче другачији политички потез, води другачију политику, трајно ће се кретати уз њега и биће његово велико обележје. То је, с једне стране, и проклетство, али, с друге стране, зависи од нега, и мотивација и опомена и путоказ. Он данас није онакав какав је био пре петнаест или двадесет година. Да ли ће сутра бити бољи или ћемо имати проблем са још тежим Вучићем него оним из прошлости зависи, пре свега, од њега, а потом и од околности он заједно са свима нама налази. Никад нисам себе видео као политичара који најбоље зна да руши. Пружио бих руку свакоме ако ће од тога земља имати користи. И када је почео да мења курс Србије према Косову, нисам отишао на барикаде, на Јариње и Брњак, и тамо организовао побуну Срба него сам такво нешто подржао. Када је рекао да жели у Европу, па не могу Србији да предложим да иде онда у Карлобаг-Карловац-Огулин-Вировитицу, него са тим могу да се сагласим. Коначно, то су мале победе оног дела Србије са којим сам заједно, претходних 25 година, водио ту борбу против политичког лудила у чијем се епицентру налазио и сам Вучић уз Николића и галерију ликова из деведесетих година. И ако је он прихватио ту политику онда то, само по себи, не значи да од ње треба да се дистанцирам. Макар је мени то јасно и немам потребу да се било коме правдам и нешто доказујем.

Прочитајте још:РАСКОЛ: СПС се цепа због ВучићаKирби: СAД за улазак Kосова у УН

Ово је јако тешко време и без обзира да ли то људи могу да разумеју или не, имам велико поштовање према Србији и не мислим да јој гурам прст у око и да јој скачем по кичми све док је не поломим. Мене те поделе поделе које постоје у Србији оптерећују и боле. Желео бих да можемо око нечега да се договоримо и да, уз све разлике, нешто корисно за свој народ да урадимо. Нажалост, нисам наишао на саговорнике који су спреми да плате цену коју сам платио прошле године када је било јасно да ће Вучић победити на изборима који су организовани само да би формализовали његову власт. Тада сам врло јасно рекао да политику која ће се водити у времену пред нама, пре свега, диктира живот, да се животу нема смисла супротстављати. У мери у којој је Вучић био способан са следи тај живот наши ставови су се поклапали, тамо где те спремности није било ми смо се разилазили. За мене није био ни Черчил, ни де Гол, нисам био „бели листић“, нема потребе да данас од њега правим ђавола, довољан је Вучић сам по себи. Не бавим се њиме. Има пуно људи који знају оно што неће. Мени је увек од тога што нећу, наравно да и то знам, било важно оно што хоћу, каже Јовановић. Желим да успемо на овим изборима, желим Србију пуну оптимизма, желим Србију са јасним планом, желим Србију ослобођену страха и потуњености коју видим данас на сваком кораку, те депресије и незадовољства. Знам да ћемо ми тешко дочекати дан у животу када ћемо моћи да имамо све оно што нам је потребно: и довољно новца и среће и мира и спокоја кад гледамо у своју децу, али већ је то само по себи толико тешко да не морамо једни другима додатно да уништавамо животе и никада се нећу бавити том политиком. Идем на изборе да победим Вучића, заједно са Тадићем. Идем на изборе са јасним планом у коме има места за свакога, и за оне који су одувек били за нас и за људе који ће на изборима гласати за неког другог. Желим ефикасну економију, динамичну Србију, јаке институције, желим слободно новинарство. Чини ми се да су данас новинари толико укочени и истраумирани да више нико не мора ништа од њих ни да тражи, да су сами по себи у тим стегама ове наше ужасне свакодневице, до те мере изоловани да више даље овако не може, поручује лидер либерала. Извор: Правда