Правда

Програм обележавања почеће у 9.30 часова служењем парастоса у цркви у Миљевићима, док је у 10.00 часова предвиђен полазак аутобуса за федерално Сарајево. У 10.30 часова у Сарајеву биће организована мирна шетња са прислуженим свећама и цвећем бившом Добровољачком улицом и верски помен. Обележавању 23 године од злочина у Добровољачкој улици, где су првих дана маја 1992. године мучки убијена 42 припадника ЈНА, 71 је рањен, а 207 заробљено присуствоваће, између осталих, министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић, који је на челу Одбора Владе Републике Српске за неговање традиције ослободилачких ратова. Председник Пододбора Владе Српске за обележавање значајних историјских догађаја Велимир Дуњић рекао је да је планиран одлазак са три до пет аутобуса на обележавање у Добровољачкој улици у Сарајеву, да није најављен "контрамитинг" и да су предузете све мере за спречавање сваке непријатне ситуације. "Без обзира на графите који су протеклих дана исписивани у Сарајеву, ми немамо страх, већ имамо потребну меру одговорности за безбедност људи и зато смо предузели све мере да бисмо спречили сваку евентуалну непријатну ситуацију, које, надам се, неће ни бити", нагласио је Дуњић. Он је рекао да су од МУП-а Кантона Сарајево добијене све потребне сагласности и да нису добили информацију о најави контрамитинга, а саобраћај маршрутом куда ће се кретати колона биће обустављен. Учеснике скупа ће, осим припадника кантоналног МУП-а, обезбеђивати и припадници МУП-а Републике Српске. Нападом на колону ЈНА у Добровољачкој улици, која се 3. маја 1992. године мирно повлачила из Сарајева према споразуму и уз гаранцију мировних снага УН, на челу са генералом Луисом Мекензијем, руководили су тадашњи члан (крњег) Предсјдништва БиХ Ејуп Ганић и руководство тадашње такозване Републике БиХ. Иако је за безбедност младих војника гарантовао тадашњи председавајући Председништва БиХ Алија Изетбеговић, колона ЈНА није безбедно изашла из Сарајева, већ је прекинута оружаним нападом. Први напад је извршен 2. маја на Дом ЈНА, а све касарне ЈНА у овом граду биле су блокиране и под опсадом муслиманских паравојних снага, које су им искључиле струју, воду и телефоне. Према националном саставу, убијена су 32 Србина, шест Хрвата, два Муслимана и два Албанца, од тога 10 официра, 28 војника и четири грађанска лица која су радила у ЈНА. Током 2. и 3. маја 1992. године над припадницима ЈНА у Сарајеву почињени су тешки злочини: напад на колону војника у Добровољачкој улици и отимање чланова њихових породица, које су паравојне мислиманске формације користиле за уцењивање и размену. Припадници "Зелених беретки", "Патриотске лиге", "Бисера" и других озлоглашених паравојних муслиманских јединица отимали су децу и супруге припадника ЈНА да би их потом размењивали, с циљем стварања атмосфере страха и панике међу Србима почетком рата у Сарајеву. Правосудне институције БиХ, упркос тврдњама да "раде" на том случају, ни након 23 године од крвавог злочина у Добровољачкој улици нису учиниле ништа на процесуирању криваца, а породице жртава нису добиле одговоре на питања ко је наредио, а ко поубијао недужне младиће. Према бројним сведочењима и пресретнутим разговорима тадашњих муслиманских лидера, злочин у Добровољачкој почетком маја 1992. године над недужним војницима, официрима и грађанским лицима на служби починили су припадници тзв. Армије РБиХ и Територијалне одбране РБиХ. У злочинима су се посебно "истакли" припадници паравојних муслиманских фаланги, којима су командовали осведочени предратни криминалци. Јавност у Српској све ове године огорчена је због спорости и неефикасног процесуирања злочина у Доборовољачкој улици, иако су у истрагама најчешће помињана имена била: Јован Дивјак, Ејуп Ганић, Јусуф Пушина, Хасан Ефендић, Заим Бацковић - Заги, Драган Викић, Јовица Беровић, Емин Швракић, Дамир Долан, Јусуф Кецман, Ибрахим Хоџић, Џевад Топић звани Топа, Фикрет Муслимовић, Решад Јусуповић, као и неизоставни Исмет Бајрамовић - Ћело... Погледајте документарац Срна филма о овом монструозном злочину муслиманских екстремиста у Сарајеву 1992.

Прочитајте још:

• ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ: Годишњица НАТО злочина у Лужанима, страдало петнаесторо деце!
• Злочин без казне: На данашњи дан НАТО је убио 25 цивила у Косовској Митровици
• У Београду се у уторак одржава скуп „Србија никада у НАТО!“

Извор: Срна