Правда

Он је подсетио да су слични зидови изграђени у другим земљама, а финансирала их је Европска унија. Како прилив избеглица не јењава, а многи од њих за своју крајњу дестинацију бирају Немачку, та земља суочава се са проблемом како сузбити мржњу према тим људима. "Долази до инцидената у Немачкој, обично буде запаљен смештај у ком су смештене избеглице. Немачка покушава да реши тај проблем. Званичници су у сталном контакту са азилантима, али и са људима који раде са тражиоцима азила у Немачкој. На тај начин они азилантима показују да су добродошли, а Немцима да и они треба да се поношају као домаћини према тим људима", каже Радичевић. Према његовим речима, Немачка жели да се што пре одреде квоте и распореди у складу са величином земље у којима би избеглице биле распоређене. Он је додао да се размишља и о везивању финансијских средстава за те квоте. "Стручњаци кажу да би можда Чешка и Словачка пристале да прихвате избеглице када би знале да би на годишњем нивоу по азиланту добијали неку новчану надокнаду", објашњава он. Како наводи, Балкан је у фокусу Берлина када је реч о људима са ових простора који долазе у Немачку. "Иако је Немачка Србију, БиХ и Македонију прогласила земљама сигурног порекла и то планира да учини са Албанијом, Косовом и Црном Гором, спора немачка бирократија стоји на путу тим плановима. Они желе да убрзају систем и азилантски процес би требало да траје од три до шест месеци", каже Радичевић.