Правда

Први пут, за последњих 25 година, у сукобу, затегнутом односу, неспоразуму... Србије и Хрватске, Европа је стала на страну Србије. Отворено, без остатка, без додатног позива на компромис, разумевање. То је први жесток шамар хрватској држави од деведесетих, шта год ко рекао или мислио о избегличким и граничним догађањима последњих пет дана на релацији Београд-Загреб. Ношен деценијским искуством заштите Хрватске од стране Брисела, неко ће рећи Берлина, погуран сопственом поремећеношћу коју раније није показивао, бар не у овој мери, опуштен као да је у купаћим гаћама на јахти Емила Тедескија (власник "Атлантик групе"), Зоран Милановић је играо на све или ништа а да тога није био ни свестан. На другој страни имао је Александра Вучића, који је у себи кључао жешће него претис-лонац али је показивао изненађујуће висок степен самоконтроле и, свакако, политичке зрелости. У тој игри нерава и времена, схватања и несхватања сопствених положаја и значаја у европској политици према Балкану, председник хрватске владе ударио је носом о ледину. Додатна димензија у сагледавању узрока, а посебно резултата и последица ове приче лежи у чињеници да је Милановић председник владе земље чланице Европске уније док Вучић то није. Може ли се објаснити понашање Зорана Милановића? Они који га добро познају рећи ће да се ради о искључивом, конфликтном човеку, прилично необавезном и неодговорном. Милановић спава до 10, на посао долази у 11, а одлази око 15 сати. Ради само оно што мора, а и то отаљава. На чело СДП-а, после Рачанове смрти, дошао је игром случаја. Тако је постао и председник Владе Хрватске. Никада до сада није имао националистичке испаде, антисрпског предзнака, по томе се разликовао од свих актуелних хрватских политичара, укључујући Јосиповића, али је онда у тој дисциплини за само пет дана престигао Карамарка (ХДЗ) и Виду Томашић (усташка ХСП АС). Неупућени и неопрезни рећи ће да Милановић готово несхватљивим односом према Србији, затварањем граничних прелаза и реториком која иде до "Срба варвара" привлачи себи део бирача с десног крила, пошто је у Хрватској почела предизборна кампања. Такво објашњење може да функционише само ако кренемо од претпоставке да је Милановић психички потпуно поремећен; очекивати од гласача ХДЗ-а да заокружи листу СДП-а (Милановићева странка) равно је веровању да би Дунав могао да крене узводно, према Шварцвалду. Па о чему се онда ради? Где лежи објашњење констатације с почетка текста? Уз већ написано додајмо да је Милановић преспавао нека догађања на Балкану, посебно у Србији, у последње две године. Он види само оно што жели да види, још је у деведесетима, а кад процени да ће му то нешто донети, крене да "ратује" против Милошевића и Шешеља, да Србију третира као ругло од државе према којој други, а посебно чланови ЕУ, могу да раде шта им је воља. Изгледа да се ту, бар кад су Србија и Хрватска у питању (надајмо се и шире) ствари мењају.

Прочитајте још:ЛАЗАНСКИ: „Лепи Зоки” користи избегличку кризу и Србију за предизборну кампањуЗапад претвара Србију у логор за мигранте

Извор: Вечерње новости