Иако је Србија у више наврата то покушавала да уведе као тему, приштинска страна о њој никада није хтела да разговара. Борба за Трепчу и осталу имовину Србије на Косову и Метохији неће бити нимало лака, и питање је како ће се завршити: отимањем или ће у њу морати да се укључи и међународна заједница.

Међународна арбитража

Овај сценарио би могао да буде проблем за српску владу, јер би се нашла на мети критика. Преговарајући на овај начин са Приштином, заправо би признала албанску државу на Косову. Међутим, тај аргумент пада у воду јер је Србија признала окупационе институције у Приштини, а српски министри су део њихове "владе". Овако би се цео процес пролонгирао.

Притисак Запада

Боља би била варијанта да Запад, односно САД и Брисел, притисну Приштину да седне за сто и разговара о имовини. Ова опција је мало вероватна, јер Запад не занимају превише ствари које не постоје у Бриселском споразуму.

Билатерални споразум Београда и Приштине

На овај начин би могло детаљно да се регулише питање имовине и друга спорна питања. То би било добро и за једне и за друге, јер се Бриселски споразум имовином не бави, и одатле имамо разна тумачења. Ипак, и ова варијанта није врло вероватна, пошто приштинске институције кроз такав споразум не би могле да добију ништа што већ не присвајају.

Отимање Трепче

У овој варијанти Приштина би, као што и намерава, отела Трепчу. То би могла да уради само на силу са идејом да је касније прода. Чак и да буде тако, питање је шта ће бити са Трепчом и да ли би је ико купио, јер је цела прича око њеног власништва спорна. "Оно што се на Косову дешава ових дана, прво са телекомуникацијама, па сада са Трепчом је отимачина, и ту нема шта. И то није први пут, и питање је како ће се ствари завршити - прича извор Блица упућен у преговарачки процес Београда и Приштине. Како наводи, све владе до сада, укључујући и оне пре некадашњег председника Бориса Тадића, никада нису преговарале о имовини Србије на КиМ јер приштинска страна о њој једноставно никада није хтела да разговара. "Дијалог се води око онога о чему се договори да ће он бити, и они једноставно не желе да разговарају о ономе што није договорено да буде тема. Иако је Србија стално инсистирала, нити је постојао нити постоји било какав договор о имовини, нити било какав папир о томе", прича извор из преговарачког процеса. Он наводи да се Приштина позива на право сукцесије, и на тај начин покушава да присвоји Трепчу и осталу српску имовину. "Та имовина је, по њима, нешто што се наслеђује сукцесијом. Са њихове стране ту нема ништа спорно, али са наше јесте. Ако би се тако гледало на ствари, и о њима на тај начин разговарало, практично би значило да Србија признаје државу Косово. Србија би била у ситуацији да доказује да је имовина њена, за шта наравно има папире. Ипак, чини ми се да је тај сцераио мало вероватан", наводи неименовани извор. Он каже и да је нереално да би Савет безбедности УН могао да уради било шта по питању Трепче, телекомуникација и остале имовине, и да би било боље тражити некаква другачија решења. Извор: Блиц