Дужине 23-29 центиметара и тежине 80-125 грама, углавном живи у шумама и вртовима близу људи, махом на тлу по којем тражи храну, превасходно инсекте, глисте, семење, бобице, можда младе гуштере и жабе.
Женка гради гнездо у марту, махом у бршљану и глогу, углавном, тражећи зимзелене биљке. Полаже од четири до пет јаја, на којима лежи две седмице; родитељи их хране још две недеље у гнезду, и још три као полетарце.
Кос најчешће пева у зору и предвече, баш онда када се ноћ претвара у дан, односно дан у ноћ.
Због те своје карактеристике и мистичне црне боје, кос је птица која се симболично повезује са пролазом између видљивог и невидљивог света, између Неба и Земље, због чега и јесте света птица у фолклорима многих народа.
Зато и јесте необично што се Косово поље зове управо по њој, имајући у виду да се управо на том месту одиграла битка која се у српској митологији развила у концепт Небеске Србије; по легенди, кнез Лазар је између земаљског и небеског царства изабрао ово друго.
Да ли је ово веровање настало због тога што је обичан свет знао симболичну вредност коса, или је то случајност, или случајности не постоје?
Углавном, птица кос је живо отеловљење два фундаментална концепта алхемије и магије: транзиције и трансформације. Кос симболише живот на Небесима у смислу узвишеније интелигенције, узвишенијих идеала и мисли, и шире спознаје, док је њена црна боја симбол чистог потенцијала.
Комбинација свега тога брише границу људских способности и могућности.
Зато затворите очи и послушајте песму коса. Нећете моћи да се зауставите. Кажу да вам она омогућава да зароните у дубине своје душе за које нисте ни знали да постоје, и да их осветлите и расветлите.
Шведска ју је прогласила националном птицом.
Зар не би било много логичније да ми то учинимо?
Извор: Telegraf.rs
