Током три године, колико је протекло од Сноуденовог доласка у Москву, било је мноштво спекулација и контроверзних ставова о односу између њега и Русије, а Шиндлер тврди да сада располаже и конкретним чињеницама.

Амерички програмер Едвард Сноуден, који је радио за ЦИА и НСА пре него што је са милион украдених докумената побегао са Хаваја, није напуштао Русију од 23. јуна 2013, када је из Хонгконга стигао на московски аеродром “Шереметјево”. Слетео је уз дозволу руске владе, са чијим се представницима састајао током тронедељног боравка у Хонгконгу. Толико су се зближили да је чак прославио 30. рођендан у руском конзулату, тврди Шиндлер. Иако је Сноуден недавно наговестио да би био срећан када би га председник Барак Обама помиловао пре истека мандата, нема наговештаја да би тако нешто могло да се деси. Пре месец дана, из Беле куће је саопштено да га сматрају криминалцем, каже Шиндлер.

"Сноуден сарађује са руским обавештајцима"

За њега нема сумње да Сноуден сарађује с московским обавештајним службама. Стручњаци који познају моћни обавештајни апарат Кремља сигурни су да та сарадња функционише по принципу “рука руку мије”. Припадник западне обавештајне службе, коме је Русија пружила уточиште, известиће своје домаћине о свему што зна. Сноуден и његових заступници инсистирају на томе да не сарађује с Русима, а према званичној верзији, Сноуден није код себе имао украдене документе из НСА када је стигао у Москву и одбио је да пренесе тајне информације руској обавештајној служби. “Нико из западних обавештајних кругова кога познајем не верује у Сноуденову невиност. Ако није сарађивао с руским обавештајним службама, био би први бегунац после 1917. који то није урадио. Ништа не указује на то да је Владимир Путин - кога је Сноуден јавно називао 'чудаком' и који баш није познат по томе да било шта нуди бесплатно, био толико великодушан да не тражи противуслугу”, каже Шиндлер. Сноуденов однос према руској обавештајној служби недавно је био предмет јавне дискусије у Комисији за истрагу о НСА у Бундестагу. Ханс-Георг Масен, председник Савезне службе за уставну заштиту изазвао је буру када је рекао да је Сноуден вероватно руски агент.

Шпијун или издајник

Председник немачке Савезне обавештајне службе (БНД) Герхард Шиндлер отишао је још даље, означивши Сноудена у разговору с “Билдом” као “издајника”. “Он је постао објекат у рукама ФСБ, а то никако није добро.” У занимљивом интервјуу који је дао “Билду” ове недеље, Франц Клинцевич, један од топ агената руске обавештајне службе, трезвено је рекао: “Будимо искрени, Сноуден је преносио тајне информације. За то и служе обавештајне службе. Ако им се укаже прилика да се дођу до информација, онда ће је искористити.” Џон Шиндлер истиче да се Клинсевич не бави празним спекулацијама. “Он је сенатор који је готово десет година служио у Државној думи. Осим тога, потпредседник је Одбора за одбрану и безбедност Сената, који контролише специјалне службе. Педесет деветогодишњем Клинцевичу су доступне многе државне тајне, па тако и у вези са случајем “Сноуден”. Члан је владајуће елите Кремља и има добре везе. С обзиром на положај у Одбору Сената и прошлост у Војној обавештајној служби (ГРУ), нема сумње да руске специјалне службе Клинцевича сматрају “нашим” човеком, оцењује Џон Шиндлер.

Каква је улога Путина

Клинцевичеве тврдње о Сноуденовом односу са Кремљом нису пропуст или лапсус. “Из неких разлога Путин је решио да разоткрије Сноудена као сарадника”, каже Шиндлер. Један од разлога је можда Сноуденова недавна млака критика на Твитеру на рачун руских строгих нових закона о надзору у земљи. Ти закони далеко надмашују све системе за праћење на Западу, које је Сноуден из свог скровишта у ФСБ тако жестоко критиковао. Чињеница је да његови домаћини најзад дозвољавају америчком калаборационисти да критикује Русију на Твитеру. Многим посматрачима је упало у очи Сноуденово ћутање о репресијама од стране ФСБ, што би могло указати на то да им више није користан. Истина је да Сноуден никада није био нарочито добро обавештен о америчким обавештајним службама, каже Шиндлер. Супротно митовима које су проширили он и његови заговорници, он је био само ИТ администратор. Никада није био прави шпијун. “Ништа не указује на то да заиста на прави начин разуме већину онога што је украо од НСА.” Због тога је ФСБ све корисне информације прилично брзо извукао из њега. За Москву, Сноуден је имао много већу вредност као средство пропаганде Кремља за дискредитовање западних обавештајних служби. У тој улозу Сноуден је Западу нанео велику штету. Он, међутим, никада није био московска “кртица” у НСА. Операција “Сноуден” је заправо мера која треба да скрене пажњу с правих кртица које се годинама крију у НСА, оцењује Шиндлер. Извор: bild.de/Блиц