Информација да шверцери узимају и по 1.500 евра по мигранту даје јасну рачуницу зашто су се бројни криминалци последњих месеци окренули управо овом послу с оне стране закона.
Војска Србије и полиција даноноћно осматрају 464 километра дугу границу са Македонијом и Бугарском. Неки у „позадини“, а други у „првој линији одбране“ крстаре дуж границе пешке или у возилима и брину се да ниједан мигрант илегално не крочи у нашу земљу
Посао им није нимало лак. Свакодневно хватају кријумчаре, углавном криминалце из Београда, који пребацују групе са више десетина људи у нашу земљу. Док посматрамо терен, питајући се ко би се усудио да прође километре врлети и неприступачних шума и како знају куда треба да прођу, домаћини кажу да су мигранти „наоружани“ опремом која би могла да их одведе и на крај света.
- Паметни телефони, ГПС, уцртане мапе. Шта све нисмо проналазили код њих. Покушавају на све могуће начине да прођу - кажу из Војске и полиције. Осим домаћих кријумчара, помажу им и мигранти који су већ „утабали пут“, те их обавештавају како да уђу у Србију.
Срећом, не желе конфликте, те чим виде наше патроле, окрећу се и враћају назад. Они који кроче на српску територију углавном траже азил.
- Довољно је да виде нашу патролу и да одустану од преласка границе. Ми обавестимо бугарске граничаре да смо на тој локацији приметили групу лица, а на њима је шта ће да раде с њима - сведочи припадник граничне полиције.
Многи мигранти који успеју да пређу границу често заврше и у болници, што због исцрпљености, што због рана које су задобили успут.
- Долазе поцепани, прљави и измучени. Иду кроз шуме где људска нога није крочила. Секу пут кроз кукурузе. Недавно је једног мигранта у околини Зајечара изуједао поскок. Кад су га наши људи нашли, рука му је већ била отекла и био је у веома лошем стању, већ је почео да се губи. Хитно су га превезли у болницу и сад се тамо опоравља - преноси капетан корвете Јован Кривокапић, портпарол заједничких снага Војске и МУП-а.
- Има и много мајки са децом. Недавно је група са две бебе ушла. Бебе, које имају око годину дана, биле су у толико лошем стању да смо одмах позвали лекарске екипе, које су их превезле у болницу - каже мајор Војске Србије Драган Максимовић.
Војници и полицајци се на терену сусрећу са свим и свачим. Мигранти покушавају да се на све могуће начине сакрију. У Србију продиру и дању и ноћу, небитно да ли пржи сунце или лије киша. Знају да буду и мајстори камуфлаже.
- Ноћне патроле редовно крстаре. Имамо и термовизијске камере, којима мотримо на терен. Толико су се извештили да се крију по шумама да их је тешко уловити. Када чују да патрола стиже, легну на земљу и прекрију се лишћем. Можеш и да га прегазиш, он ће да лежи и ћути - сведочи припадник Жандармерије. Опрема коју поседују наши безбедњаци доста им помаже, али мигранти се увек труде да иду корак даље. Набавили су чак и прслуке који би требало да спрече термовизијске камере да их уоче. Срећом, војсци и полицији ништа не промиче, тако да је српска граница безбедна.
Дуж границе ограде нема, само гранични камен. Иако је терен неприступачан, констатујемо да границу може да претрчи ко хоће. - Шта онда - питамо и одмах добијамо одговор:
- Видели сте успут патроле, а неке и нисте - кажу са осмехом углас и онда схватимо да ни мува не може да пролети да наши безбедњаци то не знају. И за крај, тек на терену схватили смо стари мото исписан на свакој караули „Понос је бити граничар!”
Кријумчари често користе децу да преко границе преведу мигранте, јер малолетници не могу кривично да одговарају ако буду ухваћени. - Дете које има 14-15 година задуже да групу миграната уведе у Србију. Наше патроле их пронађу и зауставе. Мигранти траже азил и иду у прихватни центар, али малолетнику не можеш ништа, пошто по закону не може кривично да одговара - причају домаћини.
Извор: Ало
