На трону Светог Саве као патријарх српски налазио се 19 година, а међу народом је био веома омиљен због своје његове скромности и истинољубивости.
Последњем испраћају до порте манастира Раковица, где је сахрањен 19. новембра 2009, на улицама Београда присуствовале су стотине хиљада поштовалаца.
На годишњицу рођења патријарха Павла подсећамо вас на важне поруке које је за собом оставио нама у аманет:
Човек је јачи мртав него нечовек жив.
Бог нас је створио људима и тражи од нас да то и будемо. Нема таквих времена у којима то не би могли бити и не би били дужни да то будемо.
Права љубав је једино када љубав не тражи своје. Када волиш неког без икакве логике. То је и права слобода. Е зато сам хришћанин.
Чувајмо се од нељуди, али се још више чувајмо да и ми не постанемо нељуди.
Када бих био последњи Србин, пристао бих да нестанем, а да не буде злочина.
Пристао бих да нестане не само велика него и мала Србија и сви Срби са мном, а не бих пристао на нељудство и нечовештво.
Чувајте и непријатеље своје и молите се за њих јер не знају шта раде.
Као Патријарх српски, своје првенство међу јединкама, а и свако првенство међу људима, схватам као првенство служења, жртве и крста.
Црква не одбија ни оне који мисле да су неверници, поготову кад и они траже начина да дођу у Патријаршију, свеједно из каквих намера. Уосталом, ја сам свештено лице, а света тајна свештенства не прави одбир кога ћете примити и саслушати, ако га нека мука води до вас. А и грешници су углавном веома несрећни људи, нарочито кад су препуни себе.
Проћи ће све, али душа, образ и оно што је добро остаје заувек.
Извор: Телеграф