Експерти за балистику, експлозиве и форензику из САД-а, Француске, Русије, Кине, Чешке, Немачке, Израела, Србије и Републике Српске покушаће наредних месеци на полигону у Никинцима код Руме да докажу да су трагични догађаји на сарајевској пијаци Маркале из 1994. и 1995. били режирани, а овај пројекат подржаће држава, преносе Новости. Како наводе извори дневних новина, осим поменутих догађаја после којих је покренута НАТО машинерија на босанске Србе, а цео наш народ стигматизован, стручњаци ће вештачити и крвопролиће у Улици Васе Мискина из 1992. године. Наши и страни експерти ће за потребе Републичког центра за истраживање ратних злочина и тражење несталих Републике Српске на војном полигону код Руме извести потпуну реконструкцију трагичних догађаја и дати свој налаз заснован на научним методама доказивања. Саговорник из новоформираног тима за истраживања "Маркала" и "Васе Мискина" каже да је основни циљ да се експериментално утврди шта је заиста претходило трагедији и шта је и у којим условима есплодирало на ове три локације када је страдало више од 100 људи, а више стотина рањено. Предмет вештачења биће и сва расположива документација суда у Хагу и Суда БиХ, документи тужилаштава, резултати и сви пратећи документи обављених увиђаја на тим местима, као и сва ранија вештачења. "Републички центар за истраживање ратних злочина одлучио се на овај свеобухватан посао, јер је у сва три случаја 'Маркале 1 и 2' и у Улици Васе Мискина остало много непознаница и неутврђених чињеница. Вештачења која су рађена, препуна су мањкавости, преко неких битних података и доказа олако је пређено, па постоји сумња да је нешто прикривено, како би се за ове злочине над цивилима окривили Срби. Зато је сада намера да се до најситнијег детаља расветле све ове експлозије и прикупе необориви докази, како би били поднети у процесима пред домаћим и међународним судовима", каже члан истраживачког тима.

Према наводима стручњака, уочљиво је да ова три трагична догађаја, заједно са "Тузланском капијом", имају "неке исте случајности". Како се указује, на свим местима је, наводно, од једне гранате или мине страдало око 70 људи, а рањено од 140 до 240, док је само у случају "Маркала 2" од наводних пет граната страдало 37 особа, а око 90 рањено. Ни у једној од ових трагедија, међутим није утврђен тачан број погинулих и рањених, већ се у разним званичним документима наводе различити бројеви. "У свим случајевима су телевизијске екипе буквално за који минут биле на лицу места, иако би им реално требало око пола сата да стигну", указује на необичне подударности извор из новоформиранe групе стручњака и додаје: "Експлозија у Улици Васе Мискина догодила се 27. маја 1992. након што је у Лисабону најављен споразум којим би се избегао рат у БиХ и који су Срби и Хрвати прихватили. 'Маркале 1' догодило се 5. фебруара 1994, само два дана пред заседање Савета безбедности УН, након чега је НАТО почео бомбардовање српских снага". Током недељу дана, након експлозије у случају "Маркале 1" неколико екипа је радило увиђај и сви су имали различита мишљења и извештаје. Полицијски истражитељи, тим сарајевског вештака Берка Зечевића, шест експерата УН су одвојено радили истраге и сви су, подсећа саговорник, добили различите падне углове наводне мине која је експлодирала. Двојица војних стручњака су чак казали да је мина "ударила у тезгу на пијаци одозго", превидевши да је та иста тезга имала оштећења одоздо. "Неспорна чињеница је да је снимано вађење стабилизатора мине из кратера, али нигде није приказан тренутак кад је он извађен и не види се у каквом је стању тада био кратер, што је изузетно важно како би се одредило одакле је испаљена мина. На крају је констатовано и да је кратер раскопан, јер су по њему ровали сви ти истражитељи и да је толико био оштећен да се не могу добити поуздани подаци" објашњава члан тима.

Оптужбе

Минобацачка граната од 82mm пала је у Улици Васе Мискина 27. маја 1992. године око 9.30 у непосредној близини људи који су чекали испред продавнице да купе хлеб. Страдало је око 70 цивила. Током евакуације коју је снимала телевизија зачули су се пуцњи, а одмах је објављено да гађају српски снајперисти. Тај простор је тада био окружен високим зградама и немогуће је било са српских положаја на Требевићу, удаљених око 1.700 метара гађати те људе. Иста акција са наводним деловањем српских снајпериста забележена је и приликом евакуације повређених са Маркала 1994.

Чија је мина експлодирала?

Саговорник из групе стручњака за истраживања "Маркала" и "Васе Мискина" указује и да поједине анализе које су до сада рађене указују да мина, наводно испаљена са српских положаја, није никако могла да падне на асфалт пијаце, где се налазио кратер, а да претходно не удари у кров тезге: "На снимцима су се видела оштећења са предње стране друге тезге која је била окренута потпуно у супротном смеру. Та оштећења никако нису могла настати од експлодиране мине на пијаци". Извор: Новости