Правда

Од тога сваког месеца издваја 3.000 за лекове, 2.000 за рачуне, тако да јој за живот остаје тек скромних 2.000 динара. Ана живи сама. Одавно је удовица, син јој је дуго био болестан и преминуо је прошле године. Остала јој је још само ћерка, која живи у Опову. Свој скромни кућни буџет допуњује сакупљењем лименки и празне пластичне амбалаже. Сваког другог дана Ана гурајући колица, која су готово већа од ње, „шпарта“ улицама Баранде и околине. Њени суграђани је добро знају и већина њих искоришћену амбалажу чува и предаје кад она прође. Килограм пластике и лименки плаћа се 10 динара. Ана месечно сакупи десетак великих џакова за које добије око 5.000 динара. – Не треба ми много, навикла сам да радим и да се борим. Ћерка ме посећује кад год може, покоси траву и помогне тамо где ја не могу. Ипак, године и болест су ме „стигле“, тако да имам срчаних проблема и не могу баш сваки дан да сакупљам амбалажу. Лекар ми је преписао пуно лекова али оне најскупље не купујем, готово помирљиво прича Ана за портал Juznibant.rs. Ова храбра и истрајна бака ипак је била принуђена да се обрати за помоћ. Локална самоуправа преко општинског удружења пензионера Ани је обезбедила три метра квалитетних дрва, која су допремљена, исечена, исцепана и сложена. – Не знам како да се захвалим свим овим добрим људима који су ми помогли, рекла је кроз сузе Ана Шућур. Извор: Juznibanat.rs