Министарство полиције ускоро ће предложити нове законе о азилу и странцима, како би спречили незаконит улазак у Србију, али и неконтролисан прилив људи који немају куда да оду.
Ни подизање зидова, али ни паркинг за избеглице. Тако Србија види проблем миграната за који Европа још нема заједничко решење.
Један од предлога председнику Владе је, како наводи министар Александар Вулин, ојачавање наше границе.
- Ниједна препрека сама по себи није довољна. Врло је важно и да променимо одговарајућу законску процедуру, законску регулативу, наши закони су прављени кад је овде улазило десет људи, а данас имамо законе који треба да изађу са стотинама и хиљадама људи који дођу, остају дуже него што су остајали. Дакле, морамо да се прилагодимо ситуацији - наводи Вулин.
Самит европских лидера у Братислави није донео конкретно решење за мигрантску кризу већ још већу подељеност.
Из Европске уније порука да ће Србији и даље помагати у збрињавању миграната.
- Питање је наравно шта је са избеглицама које су већ у Европи. У Србији их има 5.000 до 6.000. Мишљење је, ако те особе у Србији затраже азил, њима то треба омогућити. Ако не затраже азил треба им се понудити повратак. Ако то заиста не желе, биће речи и о њиховом повратку у земље из којих су дошли - каже заменик шефа делегације ЕУ у Србији Оскар Бенедикт.
Мигрантска криза само је један у низу проблема који дрма Европску унију. Званични Београд понавља да жели да буде део заједничког решења.
- Србија ће и даље инсистирати на налажењу европског решења у коме ћемо ми онда наћи наше односно сопствено место. Ова криза је заправо показала управо оно о чему смо малопре говорили, а то је да Србија има и те тако значајно место у европском миљеу и европи као таквој - истиче шефица српског преговарачког тима Тања Мишчевић.
Како ће Европа превазићи кризу у којој се налази и да ли ће то успорити процес пријема нових чланица за Србију је важно питање.
Европски званичници у Србији поручују да пројекат проширења неће бити завршен док део Уније не буду све земље Западног Балкана. Извор: Б92
