Министарка правде Нела Кубуровић очекује да ћемо почетком наредне године имати предлог који ће моћи да се упути Венецијанској комисији на мишљење. "С обзиром на процедуру која је потребна самој Венецијанској комисији да размотри Нацрт верујемо да пре половине следеће године нећемо добити одговор од њих да ли је оно што смо урадили добро или не", рекла је Кубуровић за Танјуг. Док струковна удружења и невладине организације предлажу низ промена Устава које се тичу правосуђа, председник Врховног касационог суда (ВКС) и Високог савета судства (ВС С) Драгомир Милојевић сматра да у Уставу треба изменити четири кључна питања, док се остала могу регулисати законом. Милојевић је у изјави за Танјуг подсетио да је правосуђе у новембру прошле године заузело јединствен став у вези са изменама Устава, а кључно је, каже, отклањање мешања извршне и законодавне власти у избор и у рад правосуђа. "По мени су четири ствари кључне за измену устава. Најпре је потребно да се дефинише положај судства у односу на остале гране власти, јер садашња дефиниција није довољно прецизна и не гарантује у довољној мери независност судства", навео је председник ВКС. Друго, додаје, изменама треба да се дефинише ко бира судије, односно ко су чланови ВС С, док трећа кључна измена треба да дефинише који је највиши суд у Републици Србији, чиме би се решио сукоб између редовног судства и Уставног суда. "Тај однос треба да се дефинише Уставом, а не уставним законом, јер Уставни суд доноси своја правила игре, без контроле и без питања других судија", навео је Милојевић и додао: "сви знамо да је по дефиницији Уставни суд државни орган, а суд суди на основу закона, устава и других међународних правних правила". Четврто питање од значаја за судство је питање одговорности које, како је указао, подразумева уставно прецизирање услова не само за избор већ и за разрешење судија. "То је кључно. Устав је највиши правни акт државе и не треба га оптерећивати ситницама које нису од уставног значаја", закључио је председник ВКС.

Променама Устава искључити утицај политике на правосуђе  

Јавна и отворена дебата о планираним изменама Устава Србије, које се односе на правосуђе, неопходна је да би се остварио главни циљ - потпуна независност и самосталност правосудних органа и елиминисање политичког утицаја на правосуђе, поручили су данас представници удружења судија и тужилаца.  Председница Друштва судија Србије и судија Апелационог суда у Београду Драгана Бољевић указала је да је се Србија у складу са отварањем поглавља 23 обавезала да ће мењати Устав како би се појачала независност правосуђа.  Бољевић је навела да су струковна удружења доставила министарству правде своје виђење о променама Устава засновано на правном оквиру и анализи Радне групе коју је 2013. године формирала Комисија за реформу правосуђа.  Она додаје да министарство правде није изашло са званичним ставом о уставним изменама.  "Не постоји Устав у Европи у коме правосудна академија, чак и ако функционише, стоји у Уставу. Није спорно да Правосудна академија буде канал кроз који ће се судије обучавати, али се врши замена теза и од Високог савета судства прави параван тело који ће формално предлагати судије, а оне ће заправо бити селектирани уласком у Правосудну академију", рекла је судија Апелационог суда. Да видите скандал у емисији Упитник на РТС-у, погледајте ОВДЕ. Извор: Танјуг