Најновије

СРБИЈА И НЕ ЗНА ШТА ИМА: Американци имају мрачне планове са литијумом из лозничког краја!

Стручњаци тврде да је налазиште у Јадру код Лознице много вредније него што је познато јавности.

Америчка нуклеарна бомба (Фото: public)

Увелико се прича о нашој срећи, да у Јадру код Лознице "гајимо" највеће европско и међу највећим у свету налазиште литијума. Ове "српске нафте", преко руде јадарита, имамо у изузетним количинама. Чињеница да се истраживањем овог налазишта бави мултинационална компанија са седиштем у Лондону и у Мелбурну "Рио Тинто", већ сугерише да су странци схватили његову вредност. Ове ресурсе, међутим, никако не би требало јефтино продавати странцима, јер осим опште познате употребе литијума за батерије за аутомобиле, мобилне телефоне и фото-апарате, он је важан фактор у прављену горива будућности, а још интересантније - лакши изотоп литијума масе 6 користи се за добијање тритијума, односно за прављење хидрогенске бомбе! Овако, за Новости, говори "последњи Мохиканац" Института Винча, један од стручњака који су истраживали употребу литијума, обогаћивање изотопа уранијума и литијума, нуклеарну енергију, радиоактивност... Овај осамдесетседмогодишњак радни век је провео бавећи се баш изотопима литијума, који, како тврди, већ деценијама не проучава нико. Иако је већ скоро 30 година у пензији, његов докторат од пре шест деценија, на тему "Равнотежни и кинетички изотопски ефекти у реакцијама јонске измене урана и литијума", и даље је готово непревазиђен у нашој земљи о овом елементу и његовој примени. - Када се на интернету укуца "примена литијума", заборављена је, случајно или намерно, та изузетно важна примена овог елемента, који ће се по свему судећи извлачити из руде лозничког налазишта - каже саговорник београдског листа, који из личних разлога није желео да открије своје име. - У Србији су, једноставно, пре неколико деценија заустављена сва истраживања, која су водила ка знању и стручности за прављење компоненти и делова хидрогенске бомбе. У тиму др Слободана Рибникара, педесетих година, када је Винча била појам моћи у знању из ове области, радио сам на много пројеката о уранијуму и литијуму, истраживао обогаћивање уранијума и литијума. Нема дилеме да је сво то знање касније свесно угушено, а сва истраживања обустављена. Како каже, Винча је по оснивању била изузетно реномирана установа, чији су истраживачи били цењени и у Америци. - Одсек у ком сам радио са још четворо стручњака, а од којих сам још само ја жив, затворен је седамдесетих година прошлог века без икаквог образложења и објашњења. А тада почиње и пропадање Винче - прича овај стручњак. - Сматрам да је разлог да се стопирају сва истраживања на ову тему управо став Америке у тадашњем Хладном рату да се спречи пролиферација нуклеарног наоружања због бојазни од катастрофе светских размера, а претпостављам да Србији, која је увек била негде између Истока и Запада, било тешко веровати. Тако је било најсигурније угушити "опасно знање". Врло брзо смо послати у превремену пензију сви са бенефицираним радним стажом, а неке "мрачне силе" су ми непрестано биле за вратом. Пензионисани научник каже да наши стручњаци, чак и у пуном саставу, не би могли да направе хидрогенску бомбу у Србији, јер је у питању незамисливо скупа технологија, али тврди да је знања било сасвим довољно да се раде њене компоненте. - Одавно у Винчи више нема никога ко се бави том тематиком, раздвајањем стабилних изотопа, а ја сам у периоду од 1957. до 1969. године, радио управо на томе, на обогаћивању изотопа уранијума и литијума. Литијум, дакле има два изотопа, односно језгра неких његових атома имају три, а нека четири неутрона. Када се посебним поступком одвоје та језгра са три неутрона, онда се она, сједињена са тежим изотопом водоника, деутеријумом, користе као главни састојак хидрогенске бомбе. Да су његове речи, по којима се ни Винча, ни стручњаци у Србији одавно не баве истраживањем обогаћивања изотопа литијума, тачне, тврди и професор факултета за физичку хемију у Београду, др Шћепан Миљанић. - Истину говори доктор, сведок некадашњих прилика у Винчи, али ја бих сугерисао на по мени још једну изузетну важност литијума за будућност, и то као горива - каже др Миљанић. - Када је реч о употреби литијума, с једне стране то су литијумске батерије за разне намене, а с друге то су будући фузиони реактори. Тренутно постоји експериментални реактор у јужној Француској ИТЕР. У питању су изузетно компликовани уређаји, чија је једна компонента горива литијум и предвиђа се да би за 30 до 40 година могли да заживе. Зато је налазиште у Србији, иначе по количинама у светском рангу, изузетно важно.

Фузиони реактори

Рад фузионих регистара базиран је на два изотопа, од којих је један тритијум.Њега нема у природи, већ се прави из литијумових изотопа неутронским реакцијама. А ослобађа се у фузији. У сталном процесу се из литијума извлачи тритијум, а он иде у реактор и добија се гориво. Гориво за будућност на дуже стазе, на више од хиљаду година, кажу стручњаци, међутим, ипак је процес фисије. Свет је са тренутним количинама литијума на планети, "миран" за наредних 350 година, каже Миљанић. - Ако, међутим, заживи прича фузионих реактора и коришћења овог елемента у производњи горива будућности, свакако ће издашност литијума бити много краћа. Руда која је пронађена код Лознице, јадарит, посебан је минерал литијума који није нађен у другим крајевима, па је тиме његова важност још већа. Зато је необично да је наша држава дозволила да се истраживањем налазишта бави страна компанија. О потенцијалном комерцијалном значају налазишта у Јадру за државу Србију, прочитајте ОВДЕ. Извор: Новости

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

Бонус видео

Шта све можете да радите с литијумом, најлакшим металом у периодном систему елемената:
ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА

ENGLISH NEWS

Urbancube