Претња је веома реална, посебно некон што је Иран тестирао балистичку ракету 29. јануара – наводно кршење резолуције Савета безбедности УН-а. Размена непријатељских изјава између Вашингтона и Техерана се одвија у контексту америчког упозорења и војне вежбе одржане од стране Ирана у Заливу.
Саветник за националну безбедност, Мајкл Флин, је рекао да САД “званично обавештавају Иран“ да осуђују тестирање као “провокативно“ кршење резолуције Савета безбедности УН-а. 3. фебруара је Трампова администрација усвојила нове санкције за Техеран, како би испровоцирали Иран да покрене вежбе великих размера.
Техеран пориче да је тестирање било прекршај. Они кажу да ракета није била дизајнирана да буде нуклеарна. Резолуција 2231 (2015) каже да је Иран “позван“ да се уздржи од ракетних тестирања, али није забрањено да их спроведе.
Министарство одбране САД-а разматра да појача патроле а можда чак и ваздушне нападе у Јемену, са циљем да иранско оружје не стигне до Хута.
Израелски премијер Бењамин Нетанијаху је написао на Твитеру да ће разговарати о обнови санкција против Ирана са америчким председником када посети Белу кућу 15. фебруара. “Немогуће је да иранска агресија остане без одговора“, рекао је Нетанијаху, додајући да он има начине да “поништи“ ирански нуклеарни споразум. Такође, с друге стране је Тереза Меј, британска премијерка. У недавном говору се осврнула на “малигни утицај“ који врши Иран. Као и Трамп, Мејова је понудила неуобичајено снажну подршку Израелу у његовој ситуацији са Ираном.
Постоји много неодређених изјава и процурелих прича о томе шта би војна акција на крају могла захтевати. Нико не зна са сигурношћу, али могуће су неке прогнозе у општим цртама.
САД ће почети операцију са морским крстарећим ракетама и ваздушним нападима са најмање два носача авиона и стратешких бомбардера да оборе кључну индустријску и војну инфраструктуру. Када испуни ову мисију, фокусираће се на системе оружја и концентрацију снага. Ваздушна кампања ће бити подржана активностима и нападима дронова које ће спровести снаге за специјалне операције (СОФ).
Биће потребне ескадриле авиона, СОФ тимова, пресретачких ракета и комплетних Морнаричких нападачких група носача авиона уз подршку дронова, опреме за надзор, авиона танкера и логистичке подршке.
Да би спровеле ову мисију, САД ће морати да користе Б-2 бомбардере, носећи 13.500 кг тешке ГБУ-57 МОП бомбе (Бомбе за разбијање бункера – МОП (Массиве Орднанце Пенетраторс, које се користе за нападе на нуклеарне локације, нису стандоф оружје), способне да продру кроз камен и армирани бетон да униште непријатељски бункер, тунел и друге инсталације дубоко под земљом.
Амерички авиони ће морати на пробију ирански ваздушни простор како би их доставили до угрожених циљева иранске ваздушне одбране, посебно руских С-300 система противваздушне одбране, који су недавно достављени Ирану, након што су укинуте међународне санкције. Може се претпоставити да је Иран инсталирао земља-ваздух одбрамбене системе како би заштитили своју нуклеарну инфраструктуру. Много тога ће зависити од стручности особља које ради на том систему.
Америци ће бити потребно да уништи иранску ваздушну одбрану, пре него што удари на објекте који се односе на нуклеарни програм. Поред нападања Ирана са крстарећим ракетама, америчка морнарица ће се фокусирати да задржи Ормуски пролаз отвореним. “X-банд” радарске станице у Катару ће за само четири минута уочити иранске ракете способне за нападе на ратне бродове.
Оне ће бити сузбијене “Патриот” и “Терминал ПВО” пресретачима за велике надморске висине (ТХААД) у Саудијској Арабији, Кувајту и Уједњеним Арапским Емиратима, уз крстарице и разараче Америчке морнарице, опремљене “Аегис” одбрамбеним ракетним системима.
САД ће морати да уништи што је више могуће ракетних лансера како би заштитила своју имовину, као и савезничке државе у Персијском (Арапском) заливу. Америчким компненим снагама су потребни савезници како би контролисали Ирак и Авганистан. Да ли ће САД окупирати Иран, земљу са популацијом од преко 60 милиона са планинским и/или неприступачни тереном? У теорији, она то може урадити, али мора ли? Окупација Ирана би захтевала посвећеност ресурса и особља већу него што је Америка потрошила током протеклих 10 година у ратовима у Ираку и Авганистану заједно.
САД ће победити Иран, али ненамерне последице ће имати повратни ефекат да дестабилизује регион за дуги низ година. Избегличка криза би се погоршала.
Терористичка група “Исламска држава” ће свакако искористити прилику да учврсти своју позицију. Напад би одложио ирански нуклеарни програм за неколико година, али би позвао на одмазду. Ако целокупна територија Ирана није под контролом – што је изузетно скупа ствар за урадити – више неће бити могућности за инспекцију и верификацију.
Без промене режима, напад ће подстаћи Иран да направи нуклеарно оружје. Ако САД обори иранску владу, биће укључени у нациогенезу – нешто што нису успели да ураде у Ираку и Авганистану. Трошкови ће бити довољно велики да начине ову мисију неизводљивом. Динамика ескалације, акције и контра-акције би могла произвести озбиљне нежељене последице.
Како наводи Wall Street Journal, САД намерава да створи раздор између Русије и Ирана. Овај покушај неће успети. Русија не може бити притиснута спољном политиком. Москва и Техеран су ангажовани у плодној сарадњи у многим областима. Ове земље су савезници у Сирији.
Русија је забринута због ескалације реторике између САД-а и Ирана, и учиниће све да смањи тензије између те две земље. Важно је напоменути да Иран никада није био повезан са Исламском државом. Москва је савршено погодна за улогу посредника како би спречила оно најгоре. Ако варница распламса велику ватру, Исламска држава ће бити највећи победник.
Извор: webtribune.rs
