Северна Кореја је извела неколико тестирања, међутим, како би покренули нуклеарни напад, треба да буду у стању да направе бојеву главу довољно малу да стане у једну ракету.

Северна Кореја је потврдила да су успешно смањили нуклеарне бојеве главе, али то никада није верификовано, и неки стручњаци сумњају у истинитост те тврдње.

У 2006, 2009, 2013. години и у јануару и септембру 2016. Северна Кореја је извела успешних пет нукеларних тестова. Тестирање из септембра је показало уређај јачине од око 10-30 килотона, а та проба би могла, уколико се утврди, да буде најјача нуклеарна проба на северу икада. Друго велико питање је, да ли су уређаји, који се тестирају, атомске бомбе или хидрогенске бомбе, које су много снажније. Тестирања у 2006, 2009. и 2013. години су биле пробе атомских бомби. Северна Кореја тврди да је тестирање из јануара 2016. била проба хидрогенске бомбе. Стручјаци пак сумњају у то, имајући у виду величину забележене експлозије. Детаљи петог тестирања још увек нису објављени.

Плутонијум или уранијум?

Још једно питање које се провлачи је, који се материјал користи приликом нуклеарних проба. Аналитичари верују да се користио плутонијум током прва два тестирања, док се и даље не зна шта је коришћено током нуклеарних проба у 2013. години: да ли уранијум или плутонијум. Успешно тестирање са уранијумом би био веома значајан корак унапред за севернокорејски нукеларни програм. У марту 2016. године потпарол Пентагона, Питер Кук, је рекао да САД не виде могућност да Северна Кореја смањи бојеве главе. Два дана касније адмирал Бил Гортни, задужен за одбхрану америчког ваздушног простора, је рекао да би паметан потез био да се претпостави да Северна Кореја може да "удари" на САД, упркос обавештајној служби која наводи да за то постоји веома низак ниво вероватноће. Професор Зигфрид Хекер са Станфрода је рекао да Америка мора да претпостави да је Кореја дизајнирала и демонстрирала нукеларне бојеве главе које могу да стану у неки од пројектила кратког или средњег домета.

Шта још знамо о нуклеарном програму Северне Кореје?

У планинском подручју, у близини Јонгбјона, северно од Пјонгјанга, верује се да се налазе главни нуклеарни објекти тј. истраживачки центри, док су за тестирања у јануару и септембру у 2016. години пробе највероватније биле у месту Понги.

САД и Јужна Кореја су рекле да верују да Северна Кореја има још локација које су у вези са програмом обогаћивања уранијумом, а та земља иначе има богате резерве руде уранијума.

Шта глобална заједница ради поводом свега?

САД, Русија, Кина, Јапан и Јужна Кореја су ангажоване у рунди преговора са Северном Корејом. Било је разних покушаја да се склопе договори о разоружавању са Северном Корејом, али на крају ништа од тога није успело да одврати Пјонгјанг од даљег деловања. У 2005. години Северна Кореја је пристала да одустане од својих нуклеарних амбиција у замену за економску моћ и политичке уступке. У 2008. години, као део разоружавања, Северна Кореја је уништила расхладни торањ у Јонгбјону. Али имплементација самих договора се показала као веома тешка и они су сви застали у 2009. години. САД никад нису у потпуности поверовале да је Севрна Кореја скроз открила сва своја нуклеарна постројења, а та сумња је појачана након што је представљен програм обогаћивања уранијумом у Јонгбјону, наводно за производњу електричне енергије у електрани која тамо постоји. У 2012. години изненада је Северна Кореја објавила да обустављају нуклеарне активности у замену за америчку помоћ у храни. Али то опет није спречило Пјонгјанг да покрене рекету у априлу те године. У марту 2013. године, након вербалног рата са САД и са новим санкцијама УН у вези са још једним нуклеанрим тестирањем Северне Кореје, Пјонгјанг је обећао да ће поново да покрене све објекте у Јонгбјону. До 2015. године, даље операције на том месту су настављење. Реакције Кине на тестирања се посматрају кроз лупу, пошто су они главни трговински партнер Северне Кореје, и једини савезник. Тестирања из 2016. године су изнедрила међународну осуду, укључујући и ону из Кине, као и повећање санкција. Извор: Блиц