Најновије

ИЗМЕЂУ ИСТОКА И ЗАПАДА: Ко утиче на формирање Владе Србије?

Ко ће све мешати карте при састављању нове Владе Србије која би требало да буде формирана за отприлике месец дана? Аналитичари сматрају да ће инострани фактор такође узети учешће у том послу, који је неизбежан након што је тренутни премијер Александар Вучић победио на изборима за председника Србије и да ће будући кабинет одражавати преференције и Запада и Истока.

Влада Србије (Фото: parlament.gov.rs)

- Приликом сваког формирања Владе у претходних пет покушаја било је евидентно да неке државе, пре свега водеће светске силе, имају своје фаворите које би на овај или онај начин волеле да виде укључене у састав Владе или владајуће коалиције и то на неком истакнутом месту . каже за Радио Слободна Европа члан Форума за међународне односе Европског покрета у Србији Бојан Ал Пинто Бркић.
Премијер, односно изабрани председник Србије се и овога пута, и то у току предизборне кампање, састајао са иностраним лидерима. Био је у Берлину гост немачке канцеларке Ангеле Меркел, али се срео и са председником Русије Владимиром Путином у Москви.
Вучић иначе често говори да власт у држави неће постављати страни амбасадори већ грађани Србије. Претходни изборни циклуси, међутим, углавном су сугерисали другачији развој догађаја, примећује РСЕ.
Ал Пинто Бркић подсећа најпре на западни утицај на избор неких од неких министара у једном од Вучићевих ранијих кабинета, наводећи како су "и Сједињене Државе исто тако имале своје фаворите, који су у прошлости били укључени у састав Влада Србије.
- У медијима се, рецимо, доста спекулисало о томе како су поједини министри били на неки начин одабрани и представљени тадашњем премијеру Вучићу, који их је, пре него што их је уврстио у састав Владе, видео једном или два пута. Мислим на лидера покрета ’Доста је било’ Сашу Радуловића, који је на доста чудан начин постао министар привреде у Влади Србије, а да га је Александар Вучић пре тога, према сопственом признању, чуо и видео само једном - наводи Бркић.

Ранији уступак Москви

Утицај Русије на састав Владе Србије најочигледније је показан када је 2014. године у новом мешању министарских портфеља ресор енергетике, у којем је Србија потпуно зависна од Русије гасне компаније Гаспромњефт, одузет Зорани Михајловић која му је била на челу од 2012. године, али коју је Русија перципирала као прозападну политичарку, наводи РСЕ.
Додаје да је тако нови министар енергетике постао Александар Антић из Социјалистичке партије Србије (СПС), странке актуелног шефа дипломатије Ивице Дачића, која слови за странку наклоњену Москви, подсећа и Александар Попов из невладиног Центра за регионализам.
- Они су инсистирали да на чело тог ресора који је за њих јако значајан дође неко од њиховог поверења и тако је Михајловићеву заменио Антић из СПС-а. Дошло је до једне тотално нелогичне ствари да неко ко је стручњак за област енергетике буде постављен на место министра за инфраструктуру, а да човек који се не разуме баш превише у енергетику преузме тај ресор. Дакле, то је, очигледно, био уступак Москви приликом формирања нове владе - каже Попов. И након ванредних парламентарних избора 2016. године премијер Вучић је ишао у посету Путину. Иако је изјавио да се насмејао причама о утицају руског лидера на састав будуће владе, Владимир Путин тада неувијено је рекао да се нада да ће у будућој српској влади достојно место имати људи који се залажу за развој руско-српских односа. Александар Попов сматра да ће и нова влада одражавати досадашњи баланс између Брисела и Москве, дакле, да ће новоизабрани председник Александар Вучић гледати да задовољи обе стране.

Баланс између Брисела и Москве

- Једино што је сигурно јесте да, без обзира колики притисак Москве био, челно место у Влади неће препустити лидеру Социјалистичке партије Србије Ивици Дачићу, јер би у том случају изгубио контролу над Владом. Сигурно ће на челу Владе бити неко од његових људи од поверења, а да ли ће Дачић задржати ресор потпредседника владе и министра спољних послова, то ћемо тек да видимо - каже Попов. Дакле, како оцењује, биће ту три ствари о којима ће се водити рачуна: прво, да нова влада и даље одражава проевропски курс; друго, да задовољи делимично неке захтеве Москве и треће, да председник има поверења у човека који буде на челу владе, тако да може да је контролише. О томе кога би Вучић могао изабрати за мандатара Владе Попов каже како сматра да Вучић "не би волео да то буде неко ко је превише амбициозан и ко у јавности има имиџ као самостална личност". - Ту конкретно мислим на министарку Зорану Михајловић. Пре би се вероватно определио или за министра Небојшу Стефановића или за Николу Селаковића из његове странке у коју има апсолутно поверење или можда за министра финансија Душана Вујовића, који би био нестраначка личност, али би био под његовим утицајем. Верујем да би у овим оквирима заправо требало тражити личност будућег премијера - процењује Александар Попов. Одлуку о томе коме ће поверити мандат за састав нове владе будући председник Србије Александар Вучић требало би да донесе у другој половини маја. Нова влада, чијег ће мандатара са позиције председника Србије именовати Александар Вучић, тешко да ће имати проблем са већином у Скупштини. Наиме, бираће је исти посланички састав који је августа 2016. године, већином од 168 гласова, подржао и други Вучићев премијерски мандат. Погледајте ОВДЕ како се Саша Јанковић удружио са војвођанским сепаратистом. Извор: Слободна Европа

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА

ENGLISH NEWS