Ове године ОДКБ празнује „двоструки“ јубилеј. Уговор по коме је ова војнополитичка алијанса земаља бившег СССР-а добила назив потписан је пре 25 година (1992), али 10 година фактички није важио. Током 1990-их постсовјетски простор су потресали конфликти – рат у Нагорном Карабаху (1992-1994), грађански рат у Таџикистану (1992-1997), Грузијско-абхаски рат (1992-1993) и конфликти на територији руске републике Чеченије (1994-1996. и 1999-2000).

Почетком 2000-их се ситуација стабилизовала, што је омогућило да се око уговора из 1992. године формира функционална међународна организација. Тако су 2002. године, опет у мају, Русија, Белорусија, Казахстан, Јерменија, Киргизија и Таџикистан основали ОДКБ. У статуту организације још увек су прописани следећи циљеви: „јачање мира и међународне и регионалне безбедности, колективна заштита независности територијалног интегритета и суверенитета држава-чланица“.

Још пре институционализаиције ОДКБ (2001. године) земље-чланице су формирале заједнички војни контингент који је добио назив Колективне снаге за брзо реаговање. Експерти истичу да је главни разлог припреме заједничке одбране била опасност од ширења тероризма у Централној Азији са територије Авганистана, где су 1996-2001. године ситуацију контролисали талибани.

„Да није почела операција међународне коалиције у Авганистану под руководством САД, управо би чланице ОДКБ морале заједничким снагама да одбијају налете екстремиста са територије Авганистана“, истиче Јулија Никитина, сарадница Центра за постсовјетске студије Московског државног универзитета међународних односа (МГИМО) у чланку који је објавио Руски савет за међународна питања. „Због тога је било важно да се формирају колективне снаге“.

Међутим, у Авганистану је почела операција међународне коалиције, тако да су постсовјетске републике избегле снажне налете екстремиста. Па ипак, савез ОДКБ као орган колективне безбедности постепено се развијао. Тако се 2009. године појавио шири заједнички војни контингент под називом Колективне снаге за оперативно реаговање. Сада оба ова контингента броје око 25.000 људи.

Савез ОДКБ досада није учествовао ни у једном ратном конфликту, али ова организација сваке године организује заједничке војне маневре у којима војници увежбавају супротстављање терористима и операције против криминала. Очекује се да ће 2017. године бити организована велика војна вежба у којој ће учествовати оба контингента и мировне јединице.

Јулија Никитина истиче да је деловање ОДКБ са војног гледишта свакако корисно, јер заједнички маневри помажу да се увежбају схеме деловања у евентуалном конфликту и да се војници уједно додатно стручно оспособе. Са друге стране, како је у разговору са дописником „Руске речи“ истакао Алексеј Малашенко из невладине организације „Московски центар Карнеги“, још увек се не зна колико је заиста снажан савез ОДКБ јер ова организација никада није учествовала у стварним конфликтима. „Нико никада није видео ту организацију на делу. Заједнички маневри су добра ствар, али се они увек разликују од правих борби“, истакао је Малашенко.

Са друге стране, стручњаци сматрају да и само постојање ОДКБ доприноси избегавању конфликата. „Пре 15 година је већина експерата предвиђала нови талас сукоба са применом силе, на пример у Средњој Азији. Али то се није догодило“, подсећа у разговору за „Руску реч“ Сергеј Караганов, декан Факултета светске политике Националног истраживачког универзитета „Висока школа економије“. „У великој мери је то тако зато што су Русија и друге земље сарађивале и јачале своје оружане снаге“. Ако се гледа из тог угла, сматра руски политиколог, ова алијанса је врло ефикасна.

Са Карагановом се слаже Владимир Жарихин, заменик директора Института за проучавање чланица Заједнице независних држава. По његовим речима, ОДКБ је формиран као одбрамбени блок и он своје задатке извршава врло ефикасно. Поред борбе против тероризма Жарихин је поменуо још један задатак савеза ОДКБ: „Помоћу ове организације Русија покрива своје савезнице из Заједнице независних држава ’нуклеарним кишобраном’ који подиже стабилност у земљама-чланицама ОДКБ“. Другим речима, незванични задатак ове организације је да пружи отпор „обојеним револуцијама“ у државама-чланицама, истиче Жарихин.

У западним медијима ОДКБ се понекад пореди са НАТО-ом, али се истиче да то поређење није сасвим коректно. На пример, аналитичар агенције Stratfor Јуџин Чаусовски у чланку под називом „Зашто се не може рећи да је руска војна алијанса нови НАТО?“ истиче да чланице ОДКБ често немају јединствен став по одређеним политичким питањима. На пример, власти Белорусије и Казахстана могу да демонстрирају независност од политике Москве и да граде сопствене односе са Западом, што значи да се не може говорити о јединственом ставу чланица ОДКБ.

Руски експерти истичу и другу разлику ОДКБ од НАТО-а. „Северноатлантска алијанса је формирана као одбрамбени блок, првенствено западних земаља, намењен за одвраћање комунизма“, подсећа Владимир Жарихин. „Сада су се променили задаци и сфере одговорности, НАТО је изашао далеко изван граница Европе и постао експанзионистичка алијанса“, док је ОДКБ, по Жарихиновом мишљењу, и даље стриктно одбрамбена организација са истим циљевима који су важили и када је формирана пре 15 година. Тилерсона питали да ли Путин прислушкује Трампа, шта је одговорио погледајте ОВДЕ.

Извор: Руска реч