Како пише Елисабет Броу за угледни магазин Форин Полиси, Немачка, Румунија и Чешка направиле су радикални корак према нечему што би могло изгледати као почетак европске војске, али знатно одвојен од политичких заврзлами које неизбежно прате такве одлуке. Да одмах појаснимо, ни румунска ни чешка војска неће одjедном постати део Бундесвера, али ће свака од тих држава током следећих месеци интегрисати по једну бригаду у немачке војне снаге.
Тако ће се Бундесверу придружити 81. Механизована бригада из Румуније која ће се постати део Дивизије за брзо деловање немачких војних снага, док ће елитна чешка 4. Бригада за хитно деловање, која је служила у Афганистану и на Косову, ући у састав 10. Оклопне дивизије Бундесвера. Притом ове румунске и чешке бригаде неће бити прве јединице из других држава које су се нашле под окриљем Бундесвера - то су раније учиниле две холандске бригаде.
Немачка влада показује да је вољна да настави са европском војном интеграцијом, чак и ако други на континенту још увек нису - сматра професор међународне политике Карло Масала.
Према писању магазин Немачка под концептом "Framework Nations" гради европску мрежу мини војски под капом Бундесвера.
Али, мотиви немачке војске прво леже у жељи да попуне редове, поготово с обзиром на чињеницу да је Бундесвер од краја Хладног рата (тада само војска Западне Немачке) до данас са 370.000 војника спао на 176.015 мушкараца и жена у редовном саставу војних снага. Док се 1989. године на војску трошило 2,7 одсто буџета, та бројка је прошле године износила само 1,2 одсто, далеко од жељеног стандарда НАТО пакта према ком би државе чланице требале на обрану трошити минимално два одсто свог националног прорачуна. Русија припрема оклопна возила нове генерације, погледајте ОВДЕ Путиновог моћног "тигра". Извор: Форин полиси, Курир
