Саставни део овог предлога чинила је мапа са 86 геодетских карата у размери 1:25.000 на којима је уцртана, односно идентификована гранична црта.
Иначе, Уговор о државној граници између Хрватске и Босне и Херцеговине потписали су на међудржавном нивоу 30. јула 1999. године тадашњи председавајући Председништва Босне и Херцеговине Алија Изетбеговић и председник Хрватске Фрањо Туђман.
Уколико Хрватска настави активности на градњи Пељешачког моста, Министарство цивилних послова БиХ предложиће једнострано проглашење суверенитета БиХ на том делу Јадрана на начин како су то урадиле бивше југословенске државе, упозорио је ресорни министар Адил Османовић. Не искључује се ни могућност покретања поступка пред надлежним правосудним инстанцама, каже ресорни министар.
Османовић је о постојању правних сметњи за градњу Пељешачког моста писмом обавестио хрватског колегу Олега Бутковића.
"Уколико ваше министарство, односно надлежни органи и тела Републике Хрватске наставе да обављају активности у погледу изградње Пељешачког моста унилатерално, са жаљењем вас морам обавестити да ће Министарство цивилних послова БиХ бити принуђено, у складу са својим надлежностима, да покрене активности изласка БиХ из Уговора о државној граници између нас и Хрватске", наводи се у писму Османовића.
Он даље пише да ће се у том случају приступити једностраном проглашењу суверених права Босне и Херцеговине према Конвенцији Уједињених нација о праву мора, путем посебног нормативног акта, а како су то, напомиње, урадиле све бивше југословенске земље које излазе на Јадранско море.
Такође, указао је да у каснијој фази није искључено и да се заштита права Босне и Херцеговине на мору, према Конвенцији Уједињених нација о праву мора, затражи пред надлежним правосудним инстанцама, у складу с релевантним одредбама међународног права. Мост од 375 милиона евра....
Прочитајте ОВДЕ зашто је Ивица Дачић рекао да су Хрвати чинили највећа зла на Балкану? Чиме је био испровоциран?
Извор: Танјуг
