Пораст миграната на овој рути бележи се од када је председник Европске комисије Жан Клод Јункер, током једнодневне посете Румунији у мају ове године, рекао да та земља заслужује да буде део Шенгенског споразума што пре је могуће. Верује се да је могућ улазак Румуније у Шенген један од разлога који је потстакао мигранте да изаберу баш ту руту, јер у случају да Букурешт добије Шенген, потенцијално кретање би мигрантима било лакше.
Ипак, сам пут до Румуније није није ни лак ни једноставан. Слично рути која води преко Средоземног мора, мигранти прво морају да пређу Црно море. Као и мигранти који пут на ка Европи крећу са северних обала Африке, најчешће се путује у малим и претрпаним чамцима, а међу путницима је велики број деце. Управо због тога, румунске службе бележе све већи број интевенција на мору.
153 мигранта, међу којима и 53 деце, спашено је са отвореног мора. Реч је углавном о избеглицама из Ирака и Ирана. Неколико дана раније, румунска обалска стража пресрела је на Црном мору два бродиц́а са више од 200 миграната. Један је отпратила до румунске луке Мангалије, док су други преузеле турске власти. То је четврти брод с мигрантима који су пресреле румунске власти на Црном мору од средине августа.
Рута преко Румуније није нова рута. Већ је коришћена у прошлости. Највећи број мигранта који је забележен у прошлости у Румунији био је 430 током 2014. године, да би током наредне две драстично опао - 2015. забележено је свега 68 мигранта, а 2016. само једна. Већ у септембру ове године јасно је да ће тај број бити већи и од рекордне 2014. године.
Прочитајте ОВДЕ шта за то време раде у Хрватској?
Извор: Блиц
