Долазак председнице Хрватске Колинде Грабар Китаровић на инаугурацију Александра Вучића поздрављен је и у српској и у хрватској јавности, а протумачен је и као почетак бољих односа две државе. Иако смо тада и од Китаровићеве и од Вучића могли да чујемо да ће проблеми које још из деведесетих вуку Београд и Загреб почети да се решавају, као и да ћемо ускоро осетити напредак, помака нема. И не само то. Појављују се нови проблеми, а стари не решавају.

Прво је Хрватска 22 пута повећала таксе за фитосанитарне инспекције и контроле воћа и поврћа које се увози из Србије (па укинула), а затим је припремила и закон о порезу на некретнине, а који практично предвиђа три пута скупље порезе за протеране Србе који су морали да напусте своје домове.

Прво смо чули од хрватског премијера Андреја Пленковића да власти у Хрватској до даљег немају намеру да скину плочу са усташким поздравом "За дом спремни" у Јасеновцу, а онда и да ће бити уклоњена, али још се не зна када. Последњи инцидент долази са скупа којем су присуствовале и породице несталих, а на којем је помоћник министра хрватских бранитеља Стјепан Сучић оптужио Београд да је крив за све зло у региону.

Ови догађаји на линији Загреб - Београд свакако не обећавају, а саговорници "Блица" и са једне и са друге стране сумњају да би напредак у односима две земље реалан, и поред тога што ће Александар Вучић на јесен ићи у Загреб, што ће бити прва званична посета председника Србије Хрватској после више од седам година.

Зоран Пусић, члан Игманске иницијативе из Хрватске, сматра да ако постоји политичка воља две стране, проблеми ће бити брзо решени, али наводи да му се чини да то овде није случај.

- Срамота је за Србију и Хрватску да 22 године од краја рата нису решиле питање несталих. То је, чини се, задња рупа на свирали. Проблем са плочом у Јасеновцу може се решити за један дан, да има воље. Замислите да се у Немачкој постави плоча са фашистичким симболом. Попустљивост према тој врсти фашистичке идеологије је угрожавање демократских темеља сваке државе, а самим тим и Хрватске, поготово што се ради о чланици ЕУ. Да не говоримо о изјави хрватског званичника о Београду. На тако нешто не сме ни да помисли, а камоли да изговори - каже Пусић.

Он подсећа да када је Хрватска била на путу ЕУ постојали су услови које је морала да испуни, што је утицало на одлуке и понашања државних званичника.

- Сада више нема услова, због чега се све ово и дешава. Сада позитивне иницијативе долазе из Србије, јер мора да задовољи услове ЕУ. Када тај притисак попусти, позитивни трендови и иницијативе које постоје ће спласнути, као што се то десило код нас. Надам се да ћете научити нешто на примеру Хрватске - наводи Пусић.

Одавно је познато да су кључни проблеми Србије и Хрватске питање несталих, границе на Дунаву, повратак културног блага, сукцесија, заштита мањина и тероризам и миграције, што је пре дуже од годину дана наведено у Декларацији о унапређењу односа и решавању отворених питања, што су потписали управо Вучић и Китаровићева. Ипак, ништа од тога није решено.

Комисија за питање несталих последњи пут састала се у септембру 2015. у Београду, а хрватска страна, како је предвиђено, од тада није заказала састанак, мада је био договор да се њени чланови срећу на шест месеци. Не памти се ни када је последњи пут имала седницу мешовита комисија за питање границе, која је формирана још пре 16 година и како сада ствари стоје овај проблем вероватно ће бити решен на међународној арбитражи, због потпуно супротних ставова. Помаци су једино направљени када је реч о заштити мањина и сукцесији, али ни на ове проблеме није стављена тачка.

- Тренд који је сад у току не иде у прилог причи о унапређењу односа. Имали смо низ сусрета лидера држава, који су се заклињали да ће унапредити сарадњу, али кад треба нешто конкретно урадити, не померамо се с места. Чињеница је да политичке воље нема. Цео регион је тињајући пламен или пламен, када је његовим лидерима потребно скретање пажње са горућих питања на унутрашњем плану - сматра Александар Попов из Центра за регионализам.

Највиши државни званичници Србије нису жустро реаговали на понашање хрватских званичника, нити на одлуку о Пленковића да не скине усташку таблу у Јасеновцу. Срдачно су испратили Гордана Маркотића, одлазећег амбасадора Хрватске у Београду, а са оптимизмом је најављен и Вучићев одлазак у званичну посету Загребу. Према најавама, председник Србије код хрватске колегинице иде на јесен. Погледајте ОВДЕ шта је Путин поручио Хрватима. Извор: Блиц