Проглашење Космета окупираном територијом, у случају да војска тзв. државе Косово заживи на терену, умногоме би променила однос Београда и Приштине. Такав деликатан потез не би значио увод у ратовање, али би носио извесне ризике. Са друге стране, значио би јасну реафирмацију суверенитета Србије над Косметом.
Овако се види стање у ком би се нашла држава уколико би председник Александар Вучић прогласио окупацију КиМ у случају да се доврши започета трансформација Косовских безбедносних снага у оружане.
Некадашњи амбасадор при УН и бивши шеф дипломатије Владислав Јовановић каже, да би пре евентуалног проглашења окупације, Београд, али и Кина и Русија, као гаранти резолуције 1244, требало да се обрате Савету безбедности УН, јер је дошло до драстичне негације тог документа:
- Али, како би нас тамо сачекала готово извесна реми ситуација, имајући у виду право вета пет сталних чланица, следећи потез би могао да буде позивање на право матичне државе да прогласи окупацију дела територије. То би донекле био ризичан потез, али и јасна реафирмација нашег суверенитета над Косовом.
Проглашавање окупације дела територије не мора да значи "подизање" војске Србије на ноге, додаје Јовановић, већ једну прокламацију која реафирмише нашу одлучност да тај део територије нећемо никада дати.
Пензионисани високи обавештајни официр Љубан Каран напомиње да је проглашење окупиране територије изузетно тешка одлука, са којом се никако не сме журити:
- То би значило и јасно дефинисање окупаторских снага и драстичну промену односа према њима.
Бивши начелник Генералштаба ВЈ генерал Драган Паскаш подсећа да у војној терминологији постоји термин привремено заузете територије, али се он користи махом у ситуацији узајамних ратних дејстава:
- Ова ситуација је специфична, будући да се наша војска повукла са КиМ. Без обзира на то, Србија би могла поново да отвори питање повратка наших снага безбедности по резолуцији 1244.
Извор: Вечерње новости
