Др Никола Добречић је био српски римокатолички свештеник, један од најпознатијих надбискупа барских и примаса Србије, патриотски Србокатолик, обновитељ римокатоличке цркве у Црној Гори, реформатор, песник, добротвор, теолог и филозоф, задужбинар, оснивач надбискупске резиденције у Бару.
Добречић је рођен у месту Бартула код Старог Бара, 28. јануара 1872, у католичкој породици Станичић, а умро у Загребу, 14. новембра 1955.
Како води порекло из засеока Добреци, по томе ће и носити презиме што је била пракса у том времену.
Смрћу Милиновића, 1912. године га је римска курија одабрала за новог барског надбискупа и српског примаса. Као поглавар Римокатоличке цркве у Црној Гори, редовно ју је представљао у Скупштини Краљевине Црне Горе и тесно сарађивао са црногорским властима и двором Петровића, све до бекства краља Николе 1916. године у јеку пада под окупацију Централних сила током Првог светског рата, што га је посебно озлоједило и разочарало у политику краља Николе. Први светски рат је прва инстанца када је показао своје српско-црногорско родољубље и патриотизам кроз писану делатност моралне подршке комитама из покрета отпора.
Био је 1918. године поборник идеје уједињења Црне Горе и Србије и признао, подржао и поздравио у име римокатоличке заједнице одлуку Велике народне скупштине српског народа у Црној Гори која је збацила владајући династију Петровића и прогласила безусловно уједињење са Србијом са династијом Карађорђевића.
Током одлучивања о новом београдском надбискупу 1923. године, био је кандидат српско-хрватско-словеначке владе Николе Пашића, али то место није добио. У Бару је 23. октобра 1923. године угостио на ручку краља Александра Карађорђевића (са владајућом династијом је био у добрим односима), који му је наздравио:
„У Бару на овом првом кораку слободног српског мора дижем чашу за ваше благостање.”
.. на што је др Никола поздравио краља у име целог „српског приморја“:
„Нарочито ово дивно српско Приморје, овај старославни град Бар, [..] од Вашег Величанства [..] очекује да буде главна лука при излазу трансбалканске железнице. Ова железница која би пролазила кроз Црну Гору и сишла на Бар, усрећила би Црну Гору а Ваше величанство и Ваша краљевска влада задужили би Црну Гору за вечна времена.”
Никола Добречић је донео препород барској архиепископији, 1927. године је под њим изграђена архибискупска палата која остаје резиденција барских архибискупа и примаса Србије до данашњега дана, а била је седиште културног живота града Бара у његово време, када је у њој наступало и изводило опере познато из тих крајева музичко-певачко и позоришно друштво „Братимство“, састављено из мешовитог хора и скромног оркестра.
Никола Добречић је, поред свог матерњег српског, познавао још осам других језика. Он је аутор великог броја песама посвећеним црногорским и српским државницима и црквеним великодостојницима, на српском, латинском, француском и италијанском језику.
На својој личној задужбинској католичкој цркви коју је подигао уз архиепископско седиште, цркви Светог Николе, је српски и ћирилицом утиснуо своје архибискупско гесло: „За Бога и за свој народ.”
Какву поруку је послао кнез Лазар из Косовске Митровице, погледајте ОВДЕ.
Извор: ИН4С
