Нема брзе траке – јасни су били лидери Европске уније када је Украјина поднела захтев за чланство, петог дана рата.
О домету украјинске, али и молдавске и грузијске апликације говори и њен одјек - Европљани су показали солидарност и покренули полемику. Истовремено, у регион Западног Балкана пожурила је шефица немачке дипломатије. Главна порука била је - Нисте заборављени.
"Посета Аналене Бербок се тумачи као јасан сигнал званичног Берлина да неће дозволити руско мешање на Баклану и као јасна порука земљама да то што је Украјина поднела захтев не значи да ће их Украјина прескочити", каже Ненад Раичевић, дописник РТС-а из Немачке.
У стварности, то би могло да се преточи у почетак преговора за Скопље и Тирану, отварање новог кластера 3 за Београд, финансијску инјекцију за све.
"Засад се није чула реакција Француске и Холандије, које су до сада биле највећи кочничари бржег европског пута овог региона и њихова реакција се може очекивати најраније после француских председничких избора", оцењује Раичевић.
Шта кажу Французи
Али Западни Балкан ни у кампањи, ни мимо ње, у Француској није тема. Напротив.
"У Француској постоји отворено противљење било каквој интеграцији држава тзв. Западног Балкана у ЕУ. То противљење се рефклетује и међу грађанима, али и политичком елитом. Узимајући у обзир да нема озбиљне агенде о интеграцији, однос према нашем региону усмерен је на јачање политичке сфере утицаја", рекао је Ивица Младеновић, уредник српског издања Монд дипломатика.
Међутим, при преузимању председавања Унији, Макрон је говорио о чланству у разумном року, за разлику од најчешће формулације - европска перспектива. За јун је заказао и регионални самит.
Нема гледања кроз прсте
Упркос реторици, извештава дописник РТС-а, у Бриселу нема сигнала да би све земље прогледале "кроз прсте" из геополитичких разлога.
"Према дипломатским изворима, за многе земље чланице би усклађеност Србије са спољном политиком ЕУ и санкцијама према Русији могло да постане црвена линија и да спречи отварање новог кластера у јуну или касније. Један од нових одлучујућих фактора у преговорима и нови блокирајући фактор", истиче дописник РТС-а из Брисела Душан Гајић.
Србија је у деликатној позицији, оцена је шефа делегације ЕУ. У усклађивању са спољном политиком Брисела, кључна реч је - постепено. Обазриво - саветују дипломате. Тешко је одговорити на захтеве да се уведу санкције, а да нас тоне кошта дебело.
"То је нешто што мислим да се схвата у ЕУ, јер ми морамо, ако желимо да постанемо чланица, да и своју спољну политику ускладимо са ЕУ. Међутим, треба бити разуман и то радити постепено. Мислим да се то може узети као моменат обостраног сазревања и нашег да то морамо учинити и њиховог да то не можемо учинити преко ноћи", рекао је проф. Иво Висковић, некадашњи амбасадор Србије у Немачкој и Словенији.
Можда не преко ноћи, али да за брзу приступну перспективу. Изјаснили су се немачки и аустријски канцелар. Против су одуговлачења које регион чини рањивијим. И од високог представника Жозепа Бореља порука која наговештава и шансе и изазове - за проширење Уније - ово је критичан тренутак.
Како је Србија одржала Орбана на власти, погледајте ОВДЕ.
Извор: РТС
