Документ СРС преносимо у целости: Када је реч о реформи Управе града Београда, можемо говорити о реформи у организационом и функционалном смислу. Основни циљ који реформа треба да донесе јесте повећање ефикасности рада и повећање ефикасности пружања услуга грађанима.
Реформа у организационом смислу
Секретаријат за финансије и Секретаријат за јавне приходе треба да се групишу у један секретаријат. Структурална одвојеност ова два секретаријата није нужна, нарочито што се у оквиру Секретаријата за јавне приходе налазе одељења за градске општине која „на терену“ обављају послове.
Секретаријат за послове легализације објеката треба да постане унутрашња организациона јединица Секретаријата за урбанизам и грађевинске послове. Ово логички следи из предлога Српске радикалне странке „Легализујмо Београд“, који предвиђа да се значајне надлежности у овој сфери враћају градским општинама, па неопходност Секретаријата за послове легализације објеката постаје упитна.
Секретаријат за саобраћај обавља послове, између осталих, који се односе на јавни линијски превоз, укључујући и поједине сегменте регулисања ауто-такси превоза. Стога, Секретаријат за јавни превоз треба реформисати у унутрашњу организациону јединицу Секретаријата за саобраћај. Ниједна надлежност досадашњег Секретаријата за јавни превоз не би била одузета, али је боље да се целокупан процес и надлежности из једне области налазе у једном секретаријату.
Секретаријат за послове одбране, ванредних ситуација, комуникације и координацију односа са грађанима представља скуп логички неповезаних послова. Потребно је одвојити два скупа послова – одбрана и ванредне ситуације са једне стране; комуникација и координација односа са грађанима са друге стране.
Уместо досадашњих сувишних секретаријата, било би корисно да се уведе нови – Секретаријат за стратешко планирање и развој – који би био интерсекторски, координисао и подстицао развој Београда, координисао и учествовао у изради стратегије развоја, акционих планова, пратио њихово спровођење, учествовао у припреми и спровођењу развојних пројеката, партнерских пројеката, сарађивао са научним институцијама у вези са концепцијом развоја Београда и др. Јавно-комунална предузећа, иако формално ван Управе, важан су део квалитета живота у Београду. Засебна јавно-комунална предузећа се налазе у Барајеву, Гроцкој, Младеновцу, Лазаревцу, Обреновцу и Сопоту, дакле у бившим приградским општинама, што је апсолутно оправдано. Међутим, неопходно је извршити додатну деконцентрацију јавно-комуналних предузећа, не у смислу да свака градска општина има своје, будући да је такво решење нефункционално, већ да се послови групишу према територијалној и проблемској блискости, будући да су комунални проблеми у Београду разноврсни услед постојања урбаног и руралног дела града. Примера ради, као целина се могу груписати Савски венац, Стари град и Врачар; урбани део Палилуле и Звездаре; Нови Београд и урбани део Земуна; лева обала Дунава би била засебна целина, као и подавалска насеља, рурални делови Земуна и сл. 
Реформа у функционалном смислу
На релацији град Београд – градске општине је велика централизација послова и финансија, и та централизација се одвија у континуитету. Овим системом је дошло до велике финансијске, функционалне и оперативне зависности градских општина од града Београда. Овакво стање великог смањивања надлежности градских општина је нерационално и у функционалном смислу неоправдано. Послове треба децентрализовати и градским општинама треба, системом супсидијаритета, препустити да раде све послове које могу, јер су њихови капацитети објективно велики. Такође, градске општине потпуно зависе од давања града Београда који им додељује средства по нејасним критеријумима, где суштински доминира политичка линија. Градске општине немају финансијску аутономију која је предуслов добро организоване локалне самоуправе. Имајући у виду да је питање финансијске аутономије једно од најкрупнијих питања у анализи статуса локалне власти, овакво стање је неодрживо. Општине морају добити потпуну финансијску аутономију, добити значајне изворне приходе, право да утврђују стопе пореза и сл. У складу са наведеним, поједине надлежности треба децентрализовати, тј. пренети или вратити, парцијално или у целости, на ниво градских општина, као што су легализација објеката, одређени порези, пословни простор.Наравно, да би поједини или сви предлози реформи могли да се спроведу, неопходне су промене правних аката различите снаге. Додатни проблем представља чињеница да градске општине de iure нису јединице локалне самоуправе, мада de facto оне то јесу, па би требало озбиљно да се размисли о томе да се и позитивно-правно градске општине препознају као јединице локалне самоуправе. Како је Шешељ након ТВ дуела оценио Бошка Обрадовића као свог противника погледајте ОВДЕ. Извор: Правда
