Наиме, пред Мундијал 2014. године чилеански рудари, који су преживели 69 дана закопани у руднику Сан Хосе послали су јаку поруку својој репрезентацији, коју су у групи чекали великани попут Шпаније и Бразила.
"На овом истом месту били смо заробљени 70 дана. Земља нас је прогутала. Био је то тренутак да докажемо од чега смо саткани. Знали смо да тамо горе, напољу, милиони Чилеанаца верују у нас - а ова земља је била сведок свега тога", рекао је Марио Сепулведа, узео прах и са друговима из рудника почео да је пуни у специјалне посуде
"Е, зато ову земљу носимо у Бразил! И то на терен за тренинг у кампу наше репрезентације. Да га напуни надом и храброшћу! И да покаже свету да ништа није немогуће за Чилеанца!", изговорио је "Супер Марио" и, подигавши тон, наставио:
"Шпанци су јаки?!
Холанђани су јаки?!
Ма, не плашимо се ми "групе смрти"!
Ми не маримо за смрт...
...јер ми смо смрт- већ победили!"
Цео свет је чуо за драму рудара који су били скоро отписани када је земљотрес учинио да њих 33 буду одсечени од света, готово прежаљени, и "сахрањени живи" са залихама које су биле довољне за две недеље.
Како су преживели - чудесно је питање, али је након што је сва нада изубљена, у земљи која их је прекрила пронађена порука:
"Естамос биен ен ел рефугио, лос 33". "Добро смо, у склоништу, нас 33".
Сви рудари, њих 33, извучени су из рудника задовољавајућег здравља, а широм земље славило се тада.
Да ли је земља смрти која је постала земља живота инспирисала чилеанске фудбалере, није ни важно, али је Чиле четири године направио право мало фудбалско чудо, и послао кући светске шампионе из Шпаније, прошавши "групу смрти".
У фудбалу, као и у животу, чуда су могућа!
Како је УФЦ борац унаказио лице лактовима свом противнику погледајте ОВДЕ.
Извор: Курир
