Када ће бити настављен дијалог у Бриселу? Шта је кључни проблем у вези са Косовом?
Потпуно другачије виђење решавања косовског проблема. Са једне стране су САД и водеће западне државе, и наравно Албанци, са друге стране Србија са земљама које наше ставове и интересе подржавају. Зашто сукобљени ставови? Управо због статуса Космета. Ова страна која подржава самопроглашену независност Косова сматра да је то завршена ствар, да више о статусу не може да се разговара, то питање не може да се отвара, да Србија треба да прихвати ту творевину као државу, да се понаша као сусед. За сад се не тражи признање те самопроглашене државе и да Србија не треба да се противи и неомета Косову чланство у УН. Са наше стране је другачије виђење, сматрамо да би прихватање таквих једностраних ставова које не би било никакво решење, напротив, то би генерисало нову кризу, која би се у једном тренутку завршила новим ратом, и то регионалним, због тога што је очигледно да режим у Тирани не одустаје од великоалбанских претензија, и ми желимо да седнемо за сто и да разговарамо о коначном статусу Косова, дакле да се договоримо. Јер, ако имате задовољене интересе једне стране, ту немате одрживости, нарочито не дугорочне, нема стабилизације, нема помирења које је неопходно између Срба и Албанаца, ма колико деловало да је то могуће остварити. Ти супротстављени ставови се преносе и на међународне институције, они су присутни и у УН, али, то је истовремено и борба за неке принципе, јер међународно право почива управо на забрани наислног мењања међународно признатих граница чланица УН. А, када ће доћи до наставка могу да кажем да је Србија спремна, и то превасходно зависи од оне друге стране. Ми хоћемо да се настави процес нормализације односа, али мора да се имплементира оно што је договорено, а то се превасходно односи на заједницу српских општина, јер је бесмислено онда даље разговарати. Албанци неће на дневни ред да ставе питања као што је питање имовине, што је од пресудног значаја за опстанак српског народа, јер одузимањем имовине ви заправо довршавате етничко чишћење Срба са Косова, и са друге стране ми желимо поред тог наставка да видимо и покренемо питање статуса Косова. Дајте да разговарамо, нећемо да прихватимо овакву самопроглашену државу ни по цену неуласка у Европску унију.
Помиње се Рамбује 2. Да ли је то реалан сценарио и шта ће донети Србији, а шта Косову?
- Прича о Рамбујеу 2 је заправо идеја о одржавању међународне конференције на којој би се поред Београда и Приштине, односно српске и албанске стране нашле и друге заинтересоване државе, највеће силе, Уједињене нације, Европска унија, да се на тој конференцији, у том формату, реши статус Космета. Питање је сада да ли можемо да дођемо до те међународне конференције, јер садашњи ставови САД који пресудно утичу на понашање Албанаца су такви да они не желе да отварају то питање и кажу "нема више разговора око статуса", а на међународној конференцији морате да разговарате управо на томе како да коначно регулишете статус Космета, који модалитет да нађете, нешто већ виђено или неки специфичан модел. Сада је, како ми се чини, на снази снажна дипломатија даље од очију јавности, где се вероватно размењују мишљења, ставови, идеје, где се тестира више страна. Мислим да се одвија снажна дипломатска активност и видимо наговештаје за одржавање те међународне конференције. Има и изјава, не наводе се конкретни извори, али се говори о поузданим дипломатским изворима и ја мислим да су то веродостојни извори, да би на тој конференцији, ако дође до њеног одржавања требало решити и неке друге тачке, како они кажу, на Западном Балкану, то се сигурно односи на нефункционалност дејтонске Босне и Херцеговине, али и Македоније. Аспирације Албанаца су најјаче управо на простору Косова и Метохије и у Македонији.
Шта хоће Албанци са Косова?
- Хоће Велику Албанију. Они хоће да добију државност, да насилно отцепе део наше територије, при томе ми не споримо да Албанци живе на Косову и Метохији, да имају право да ту живе, али они оспоравају Србима право да живе тамо, оспоравају право државе Србије на тим деловима наше територије. Они би да стекну пун међународно-правни капацитет за своју самопроглашену државу, а то могу само ако потпуно елиминишу међународно присуство са Космета. При томе им војна заштита НАТО-а итекако треба и ако постану чланице УН-а. Ту су на том путу заустављени снажним активностима и започињањем овог процеса нормализације односа у Бриселу. Србија је успела тај процес да заустави. Илузорно би било размишљати о томе да би таква држава, ако би имала пун међународно-правни капацитет и била готово етнички чиста, да би таква држава живела поред Републике Албаније а да не би била уједињена са њом. Ко то може да гарантује и ко може онда да заустави евентуално спајање Албаније и такве самопроглашене државе. Ми видимо да се тај процес већ одвија. Само да вас подсетим да постоји албански концепт на Албанској академији наука у Тирани из 90тих година, који говори о формирању те како они кажу јединствене Албанске државе на Балкану, то је Велика Албанија, и они су у првој фази предвидели поред ових етапа Косово, Македонија, Јужна Србија, Грчка, Црна Гора, да је њихов кључни циљ брисање такозваних унутрашњих граница у замишљеној Великој Албанији. То значи да они хоће да практично обесмисле границе између Србије и Албаније на подручју Косова и Метохије, на подручју Македоније и Албаније. Видимо да се то дешава, на пример ово што су недавно радили са царинама између Албаније и Косова са протоком људи. Дакле, видите да они стварају економско-царинску унију између Албаније и самопроглашене државе Косово. Следећи корак би био уједињење у једну државу и ми то морамо да спречимо.
ОВДЕ погледајте лицемерје ЕУ према ситуацији на Косову и Метохији.
Извор: Курир
