Лидер организације је Миша Вацић, познат по чврстим националним ставовима и националном активизму и често је на удару либералних кругова.
Српска десна политичка сцена дуго година је подељена у више завађених фракција, одсутна из парламентарног живота тако да је у политичком и друштвеном утицају у Србији скоро потпуно маргинализована и неутицајна. Према опсежним истраживањима јавног мнења, грађани Србије који су опредељени за десничарску идеологију чине око 25 посто бирачког тела. Из овог разлога,оснивачи нове организације су утицали на обједињавање свих националних покрета, организација и странака у јединствен десни политички блок назван Српска десница.
Сабор Српске деснице (Фото: Промо)
Српску десницу подржало је доста националних емигрантских кругова,идеолошки блиских покрета из Русије, Грчке, Велике Британије, Пољске, Бугарске и осталих европских држава,као и поједини европски конзервативни парламентарци и активисти.
Српска десница је одмах кренула у изградњу сопствене инфраструктуре. Почетком године одржана су два Сабора где је било присутно 1500 и 2000 делегата из Србије и иностранства. Изабрани су руководећи органи Српске деснице и потврђена одлука о раду на формирању повереништава широм Србије. У самом Београду оформљени су одбори у скоро свим општинама.
Политичким дебаклом националних опција на локалним мартовским изборима у Београду које су се представљале као десничарске и родољубиве, отворен је простор за деловање Српске деснице која и сада позива све српске националисте под једну политичку заставу, кажу у овој организацији.
Укратко, програм Српске деснице обухвата све области српског политичког, државног, националног, друштвеног, културног и економског живота.
Основне смернице деловања СД дате су у 4 тачке: традиционализам, родољубље, саборност и евроазијске интеграције.
У политичком програму обухваћене се теме државне организације, уставног уређења, организације државне власти, територијалне организације државе, народног суверенитета, народне скупштине, председника државе и владе, државне управе, уставности, законитости и правосуђа, политичких странака, синдиката, полиције, војске и ратних ветерана, међународне политике, акутног проблема Косова и Метохије итд.
Српска десница указује и на постојање специјалног рата упереног против државе Србије у виду мрежних ,медијско-комуникационих технологија и тзв.хибридних стратегија појединих моћних земаља Запада.
У области економије и финансија Српска десница нуди стратешка решења кроз развојне пројекте којима би управљала држава, јасну монетарну и фискалну политику и јачање домаће привреде. Посебан акценат се ставља на пољопривреду и снажење српског села, државно власништво над индустријом, подстицај малих и средњих предузећа, забрани ГМО производа и окретање ка евроазијским тржиштима робе и капитала.
Акција подршке ДНР и ЛНР на Дан победе (Фото: Промо)
Тема програма Српска десница је и здравство, образовање и социјална политика које су тренутно у лошем стању. Велика пажња даје се неговању традиционалних породичних вредности, те законској забрани неприродних појава које нам се као друштву силом намећу из иностранства. Посебност програма је и у томе што се Српска десница жели активно посветити законима о лицима које су и након одслужених затворских казни неправедно дискриминисане у српском друштву. Школски програми морају бити прилагођени српском менталитету и нашим историјским коренима, а не вештачки наметани из иностранства на лажним и непринципијелним основама.
Култура и наука су најважнији стубови на којима почива српско друштво.Српска десница се залаже за очување ћирилице,споменика културе, наше вере и херојске историје. Наука мора добити статус који заслужује, јер без сопствених научних кадрова и института не можемо изградити технолошки моћну и развијену државу.
Област медија мора бити под будним оком државе. Свако антиуставно и антидржавно деловање мора бити санкционисано,јер демократија не подразумева анархију. Слобода говора и изражавања не може бити изговор за некритичко деловање појединих медија и појединаца уперено против Србије и свеукупне друштвене стабилности.
Везе са милионском српском емиграцијом морају бити снажније и ефикасније. Држава се свим силама мора борити за права српске националне мањине у суседним државама насталим након југословенских ратова 1990-их, те радити на очувању српског писма, вере, културе и економских односа са дијаспором широм света.
Mиша Вацић, лидер СД (Фото: Промо)
Спорт мора бити доступан сваком детету бесплатно. Мора се извршити реорганизација школског система физичког васпитања јер здраво формирано дете постаје здрава личност у будућности. Српска десница посветила би се афирмацији борилачких спортова у основним и средњим школама, јер кроз бокс, карате, рвање и џудо јача се карактер и самопоуздање детета.
Након неколико деценија свеукупне друштвене стагнације, овај програм буди наду у национално опредељеном делу гласачког тела да није све изгубљено и да нада у боље сутра постоји, поручују из Српске деснице.
Захтев Српске деснице за враћање обавезног војног рока погледајте ОВДЕ.
Извор: Правда
