Но, све више аналитичара упозорава да је тај успех на климавим ногама јер је економски раст потхрањиван великим државним инвестицијама и јефтиним новцем.

Кинески раст

Прошлу годину завршили су са растом од 7,4 одсто, с тим да су у трећем кварталу имали вртоглави раст од 11,1 одсто. Цена? Само ове године турска лира пала је за 17 одсто. Прошле године цене су расле за десетак одсто сваки месец.

Несигурност коју носи инфлација и слутња кризе вероватно су разлог што је турски председник Реџеп Тајип Ердоган одлучио годину и по пре рока да распише председничке и парламентарне изборе, одржане прошле недеље, пише "Јутарњи лист".

Ердоганову економску стратегију агенција "Блумберг" назива растом по сваку цену. Последице: растућа инфлација која погађа грађане и фирме те све већи дефицит и јавни дуг, док страни инвеститори беже из земље. Посебно је тешко грађанима јер све цене расту: цене основних намирница попут парадајиза и кромпира три пута су веће него прошле године. Буџетски дефицит је око 1,6 одсто БДП-а и вероватно ће до краја године порасти на два одсто, предвиђају аналитичари "ЈПМоргана".

То је мали дефицит у поређењу са оним што Турска познаје у својој прошлости, али је превисок за економију у ризику од прегревања. "Блумберг" индиректно оптужује турског председника за инфлацију: камате су константно прениске, што је последица Ердогановог уплитања у посао средишње банке са његовим неуобичајеним погледима како се борити против инфлације.

Инвестициони пакет

Два месеца пре избора турска је влада најавила нови инвестициони пакет вредан пет милијарди долара. Одлични резултати Ердогана и његове странке АКП досад су увек зависили од добрих економских резултата.

Шта ће се догодити након избора? Хоће ли турска влада сада променити политику и окренути се штедњи како би избегла надолазећу кризу? Министар финанција Наци Агбал наговестио је да би тако нешто могло догодити, али аналитичари не могу да замисе да би Ердоган штедео режући, на пример, трошкове војске и полиције у време док покреће операције у Сирији и преузима пуну контролу над “дубоком државом”, коју су од оснивања модерне Турске контролисали његови опоненти, секуларни кемалисти.

Гигантски пројекти

Велик удео у расту турског БДП-а имају јавне инвестиције гигантских размера и велики пројекти у готово сваком граду. Последње што је Ердоган најавио у предизборној кампањи била је градња Истанбулског канала за који је рекао да ће ући у уџбенике историје и упоредио га са Суецким и Панамским каналом.

Канал би требало да буде 45 километара дуг и да повезује Црно са Мраморним морем. Тврде да ће коштати 15 милијарди долара, док критичари кажу да не може коштати мање од 65 милијарди, укључујући трошкове пресељења 800.000 људи.

Ердоган је идеју о изградњи тог канала први пут изнео пре седам година. Он верује да би Турска зарађивала на бродовима који ће користити тај канал, као што Египћани зарађују на Суецком.

Економисти се не слажу, археолози су згрожени да ће уништити вредна налазишта, еколози упозоравају да ће градња мегаканала уништити екоисистем до те мере да ће живот у Истанбулу постати неодржив. Но, Ердоган је уверен да је та идеја супер.

Сви Ердоганови мегапројекти смишљени су са циљем да га сместе у пантеон великих турских владара од времена Отоманског Царства па до оснивача модерне Турске Ататурка, преноси "Њујорк тајмс".

Као и у Хрватској или Шпанији пре кризе, грађевински сектор цвета. Оно што је позитивно јест да мегаграђевински пројекти потичу раст и повећавају запосленост, посебно необразоване радне снаге. Критичари, ипак, упозоравају да је тај систем раста идеалан за корупцију и богаћење уских кругова блиских власти. И први који се руши кад наиђе криза.

Прочитајте ОВДЕ шта је то Иран урадио после девет година, а због САД.

Извор: Јутарњи лист