Власти су донеле закон по ком је забрањено умрети на том норвешком острву још 1950. године и тај пропис је и даље на снази. Ево како је дошло до такве одлуке.
Пре сто година, крајем Првог светског рата појавила се епидемија шпанске грознице од које је умрло осам рудара на том норвешком острву, пише хрватски портал Вечерњи.хр.
- Сахрањени су на локалном гробљу, које је врло специфично - каже Скјегестад, кршни Норвежанин и истовремено посматра неколико белих крстова забодених у земљу.
- Тела нису била дубоко сахрањена због температура које често падају и на -30 или -40 Целзијусових степени, па је земља тврда и тешка за копање. Споменута епидемија догодила се негде последњих недеља Првог светског рата и људи су већ помало почели да заборављају на то време када су 1950. године локалци, док су копали нова гробна места, на истом том гробљу наишли на један од лешева рудара који су помрли деценијама раније - наставља причу староседалац тог места.
Присећа се да је пронађени леш био потпуно очуван, у стању готово идентичном као кад је пре 32 године спуштен у раку.
- После почетног шока тело је превезено на један Институт, а научници су из њега успели да извуку живе примерке вируса који је тада побио рударе. Најједноставније речено, земља у којој су тела била закопана била је толико смрзнута да је сахрањивањем тела у њу постигнут исти ефекат као да сте га замрзли. Деценијама касније старе бактерије које су се налазиле у лешевима преживеле су захваљујући ниској температури, а да цела заједница није брзо реаговала, постојала је реална опасност да се болест поново прошири - истиче Скјегестад.
Исте те године власти су донеле закон који је на снази и данас, а он гласи - у граду је забрањено умрети.
- Људе који су озбиљно болесни или оне за које се претпоставља да неће још дуго живети превозимо авионом или бродом на друга места у Норвешкој где проводе последње дане свог живота - каже Скјегестад.
ОВДЕ погледајте која болест убије хиљаде у Србији сваке године.
Извор: Б92
