Војска тиме ништа не би добила, а број младих који желе да оду из земље само би се увећао – најчешћи су аргументи оних које се противе председниковој иницијативи.
Вучић је рекао да се разматра увођење обавезног војног рока на шест или три месеца, као и да би се то увело за око три године, од 2020. или 2012. Реализација ове идеје, према његовим речима, зависиће од финансијских могућности, а као разлог за увођење војног рока председник је навео могућности државе „да превентивно делује на било кога ко би покушао да је безбедносно угрози“.
Драган Шутановац, бивши министар одбране, каже да би увођење обавезног војног рока имало драматичне последице на финансије Министарства одбране и војске.
– Око 10.000 професионалних припадника војске који се налазе под уговором би практично могли да добију отказ и да се тим новцем финансира поновни регрутни састав. Ипак, најважније питање је шта се то у безбедносном смислу променило у окружењу, да ли је Србија постала војно угрожена земља па се активира питање увођења обавезног војног рока – каже Шутановац. Иницијативу председника оцењује као погрешну и популистичку.
– Капацитет војске се неће подићи, а све већи број младих ће хтети да оде из земље, посебно оних којима оружје није блиска. Бесмислено је и да обука траје три месеца јер за то време не може много тога да се научи – наглашава Шутановац.
Саша Јанковић, лидер Покрета слободних грађана, оцењује да актуелну власт треба демократским променама спречити да се даље игра војском и концептом одбране земље, „као уосталом, и целом Србијом“.
– Начин на који се Вучић, Вулин и остали СНС „стручњаци“ баве војском и цивилно-војним односима не омогућава озбиљну дискусију, већ им се мора рећи само: „Даље руке од деце и младих!“ Покрет слободних грађана и Грађански блок 381 желе да државни комплекс одбране и безбедности, као и друге институције, након смене аутократског режима граде тако да људска безбедност и човек буду у центру пажње, а не подређени било чијим политичким тумарањима и личним комплексима – истиче Јанковић.
Марија Игњатијевић, истраживачица Београдског центра за безбедносну политику, каже да поновно увођење војног рока делује неизводљиво са економског становишта, с обзиром на то да је Министарство одбране пре две године у интерној анализи закључило да би само прва година враћања војне обавезе коштала колико читав војни буџет за 2018. Она додаје да су и војни буџети других земаља у којима постоји обавеза служења војног рока, попут Аустрије, и до четири пута већи од средстава које Србија тренутно издваја за одбрану.
– Доводи се у питање и да ли би такав потез допринео повећању националне безбедности, односно, да ли постоји потреба за враћањем војног рока. Пропуштено је више прилика да се стручна и шира јавност консултују о овој теми, рецимо током расправе о нацртима нових стратешких докумената у мају 2018. или током кампање за председничке изборе прошле године – истиче Игњатијевић.
С обзиром на то да ситуација у Војсци Србије, посебно у финансијском смислу, никада није била гора, поставља се питање чиме ће регрутовање нових војника бити финансирано. Ако имамо у виду да ВС дневно напусте по два официра, два подофицира и један војник, јасно је и да они који су се определили да се професионално баве војним позивом немају мотива да остану у некада угледној институцији. Како је данас већ писао, официри највишег ранга дају отказе како би се бавили другим пословима, најчешће вожњом камиона или конобарисањем. Разлози су бројни, а најчешће навођени су мобинг, непотизам, непрофесионалност и крајње понижавајући услови рада.
Вучић шаље политичку поруку
„Нацрти Стратегија националне безбедности и одбране уводе нов концепт, тоталну одбрану, који није детаљно образложен овим документима. Током расправе у организацији Министарства одбране, БЦБП је поставио питање да ли тотална одбрана обухвата и враћање обавезног војног рока, међутим, тада је одговорено да је тај концепт усмерен превасходно на цивилну заштиту. Зато се поставља питање да ли се о поновном увођењу војног рока говори на основу детаљне анализе економских и одбрамбених потреба или се враћањем ове теме на агенду шаље политичка порука“, каже Марија Игњатијевић из БЦБП-а.
Министарство одбране прави студију
Министарство одбране је на основу наређења председника Републике Србије и врховног команданта Војске Србије, приступило изради студије о свим модалитетима и могућностима враћања обавезе служења војног рока, кажу за Н1 у Министарству. У Министарству подсећају да војни рок никада није укинут већ је одлуком Скупштине Србије од јануара 2011. године обавеза редовног служења војног рока обустављена. „Од тада се војни рок извршава по принципу добровољности, а остала је и обавеза увођења у војну евиденцију и обавеза служења у резервном саставу. С обзиром да је обуставом обавезе служења војног рока престало организовано оспособљавање свих способних грађана за одбрану земље, Министарство одбране анализира ефекте садашњег решења по питању спроведене професионализације и тражи оптимално решење које је засновано на детаљној процени безбедносних изазова, ризика и претњи, сагледавању сопствених искустава и искустава страних армија“, рекли су за Н1 у Министарству.
Прочитајте ОВДЕ шта је изјавио Вулин о овоме.
Извор: danas. rs
