Ако казнене мере остану на овом нивоу, две највеће светске економије могу да поднесу додатне трошкове. Међутим, шта ће се десити ако трговинске тензије наставе да расту? Да ли се Пекинг осећа довољно јаким да се ухвати у коштац са својим највећим трговинским партнером?
Из кинеског Министарства трговине рекли су да ће Пекинг морати да се бори против мера САД тако што ће увести санкције на увозну робу из Америке – од сирове нафте и угља до производа од челика и медицинске технологије. Ове санкције су ступиле на снагу истовремено кад и Трампове.
Али нису сви у Пекингу убеђени да је хитна реакције Кине на Трампову прву рунду санкција била добра идеја. У јуну је Трамп таргетирао кинеску робу у вредности од 34 милијарде долара за додатне царине.
Јавна неизвесност
„Одговор Кине је дошао брзо. Рекли су: Онда ћемо учинити исто. Одржаћемо паритет. Међутим, чини се да се сада многи инсајдери питају да ли је ово био мудар потез“, каже политиколог Томас Јегер са Универзитета у Келну.
Кинеска јавност је, такође, забринута како ће се спор одиграти. „Сматрам да ће САД победити у трговинском рату зато што су напреднији од Кине. Иако Кина има велику популацију, предност је на страни САД када борба почне“, каже 25-годишњи тренер Лин Заиши из Фуџоа на југоисточној обали Кине.
Финансијски менаџер Чен Ђун сматра да „не треба кривити ниједну страну, зато што раде у циљу својих националних интереса. Трампова администрација мора да узме у обзир сопствене интересе.“
Месецима је трговински конфликт био главни проблем у Кини. Убрзо након што је избио рат речима са Трампом, кинески медији преувеличали су могуће негативне ефекте санкција по америчку економију. Медији које контролише држава тврде да ће америчка предузећа, потрошачи и радници овим царинама изгубити. „Подигни камен само да би га бацио на своја стопала“, гласи кинеска пословица.
Кинески лидери су упозорили да би ескалација трговинског рата на крају довела до веће штете по америчку економију. Пре неколико дана, провладин таблоид Глобал Тимес упозорио је: „Трговински рат ће највише погодити породице из средње класе и најсиромашније [у САД].“
Чак и да је тако, заједно са шпекулацијама о ефекту санкција, кинеска јавност делује као да се спрема за најгоре. Упркос строгим прописима, многи Кинези покушавају да замене јуане у доларе, евре или злато. Много пажње је привукао случај једног банкарског менаџера који је наводно покушао да напусти Кину са неколико килограма златних полуга – што је додатно подстакло параноју на кинеским друштвеним мрежама.
Доносиоци одлука у Пекингу већ су алармирани, те су дали инструкције банкама да без претходне провере дозволе повлачење девиза само до 5.000 долара. Преко те суме клијенти морају да објасне зашто им је неопходан новац. Извештаји указују на то да су нова правила уведена кришом.
Игра са страхом
„Трговински рат је дефинитивно подстакао јавни страх“, каже Хуанг Веипинг са Универзитета Ренмин у Пекингу, који сматра да су санкције САД првенствено средство психолошког рата. „Психолошки ефекти превазилазе стварне ефекте. Страх јавности је стваран, али утицај на стварну економију је минималан“, каже професор економије за DW.
Према Хуангу, санкције које је увео Трамп тренутно су мање него годишњи промет, на пример, некретнина у типичном кинеском граду средње величине. „То није питање новца. Страх међу становништвом представља највећи проблем за кинеску економију“, додаје он.
Рен Цепинг је један од најпознатијих пословних аналитичара у земљи и главни економиста на истраживачком институту Евергранде. Као и многи Кинези, сматра да није време за већи трговински сукоб са Американцима. „Пре трговинског рата постојала је тенденција Кине да прецени себе и показује надувано самопоуздање. Садашњи конфликт није донео ништа више до повратка разума.”
Рен је додао да Кина мора да призна да још увек има доста тога да уради у смислу иновација, изградње високих погона, финансијских услуга, образовања, технологије и војске.
Кинески лидери морају да прихвате да претећи трговински рат, као и све већи отпор кинеском преузимању компанија у Европи представљају упозоравајуће знакове да је земља превише амбициозна, рекао је Томас Јегер.
„Наравно, то ће се све променити до стогодишњице Народне Републике Кине, најкасније у октобру 2049. године, када ће Кина не само напредовати брже од САД, већ ће и доминирати кључним технологијама глобалне економије“, додао је Јегер.
Прочитајте ОВДЕ да ли је ово почетак Трамповог краја.
Извор: DW
