Министар спољних послова тако коментарише актуелна дешавања у вези са дијалогом у Бриселу - разговор два најмоћнија светска политичара, али и поруке које су последњих дана стизале о разграничењу о којем је говорио председник Александар Вучић.
- Велики помак је у питању, и доказ да су се промениле ствари. Ипак, тешка борба нам још предстоји, а од тих на које треба и даље утицати, најбитнија је Немачка - каже Дачић.
Он се осврнуо и на изјаве које долазе из Приштине, попут оне Хашима Тачија да се противи етничким границама, али да "није наиван и да зна да Србији одговара да не жури са неизбежним признањем Косова".
- Приштина је изгубила подршку, нема више става да је све решено. Они то никако да схвате, зато тако трагично схватају све ове изјаве из света, као и повлачење признања - напомиње Дачић.
Пажњу у српској јавности изазвала је и изјава хрватског премијера Андреја Пленковића, да је "за поштовање граница" уз позивање на мишљење Бадинтерове комисије, али Дачић каже да је то лицемерно.
- Кад је реч о Бадинтеровој комисији, она је говорила о међурепубличким границама, нигде није спомињала покрајине, тако да су сви они који су признали Косово то урадили против става Бадинтерове комисије. Ту спада и Хрватска и лицемерно је да се они позивају на ту комисију - напомиње Дачић.
Нешто раније, европски комесар Јоханес Хан рекао је да би Брисел требало да прихвати договор Срба и Албанаца којим би се решио дугогодишњи проблем Косова. Ипак, истакао је да се ради о билатералном решењу које не може да се користи као пример за друга питања.
Интересантно је да су се у вези с разграничењем сукобили и политичари на Косову, и то они из владајуће коалиције. Како пише "Коха", две чланице коалиције, Алијанса за будућност Косова Рамуша Харадинаја и "Нисма" Фатмира Љимаја, придружиће се опозицији у захтеву за сазивање седнице парламента на којој би била донета резолуција којом би се Хашиму Тачију забранило да са Београдом преговара о "територијалном интегритету Косова".
Седница ће највероватније бити одржана 4. септембра, три дана пре најављеног наставка дијалога у Бриселу. Председавајући косовског парламента Кадри Весељи, који је и председник најутицајније владајуће ДПК, критиковао је, међутим, опозицију због таквог захтева, оценивши такав захтев апсурдним и непотребним. Истакао је да институције не смеју да "постану део тамног сценарија, да доводе у заблуду грађане и изазивају напетост и панику".
Александар Попов: И Немачка пристаје, што је било непојмљиво
Директор Центра за регионализам Александар Попов каже да није искључено да се разграничење нађе на преговарачком столу у Бриселу, имајући у виду да је та опција доскора била невероватна, а да се сада о њој озбиљно говори.
- Интересантно је да чак и Немачка пристаје на ту варијанту, што је било до сада непојмљиво, имајући у виду да су западне силе већ признале независност Косова, а сада се враћају на питање разграничења. Сада питање које је било предмет спорења, формирање ЗСО губи смисао, имајући у виду да се ради о етничком разграничењу, уз компензацију српској страни. Оно на чему треба инсистирати је и да део тог договора буде и питање имовине, попут Газивода - каже Попов.
За колико пара je Вучић задужио Србију прочитајте ОВДЕ.
Извор: Блиц
