Како пишу “Вечерње новости”, то је само један од закључака до којих је недавно дошла Конгресна истраживачка служба у Америци, тело које искључиво ради за законодавни орган у САД пружајући анализе комитетима и члановима оба дома без обзира на њихову партијску припадност. Лист наводи да се у том аналитичком тексту баца светло на односе Америке и Србије и разматра улога наше државе на Западном Балкану, њени преговори са ЕУ, али су у посебном фокусу релације Београда и Москве. Посебан акценат дат је раду руског центра у Нишу и подршци Кремља, како се наводи, “промосковским партијама у Србији”.
- Ово би могле да буду теме од интереса за Конгрес с обзиром на то да се Србија препознаје као важан политички и економски фактор у целокупној будућности Западног Балкана као и због чињенице да су јој САД обезбедиле помоћ у значајном износу. Конгрес ће вероватно остати заинтересован за развој “српско-косовских” односа који би могли да ограничавају блиску сарадњу САД и Београда - наводи се у тексту.
Велико интересовање истраживачког тима привлачи војна сарадња Србије и Русије, као и да је приметна “брига” после куповине “мигова” из Русије и најављеног доласка још 30 оклопних возила да ће то учврстити везе између две земље, али се у том контексту посматра и наш регион. Нарочито их “боде” најављено отварање центра за поправку руских хеликоптера у заводу “Мома Станојловић”.
- Све у свему споразум о куповини оружја са Русијом може да повећа тензије са суседним државама посебно са Хрватском и Косовом и да покрене трку у наоружању - наводи се у документу.
Такође се даје пресек односа Србије и САД за које се каже да су повремено били “климави” због америчких интервенција у сукобима у БиХ и на КиМ и признања независноти тзв. Косова, али се констатује да су се изгледа ти односи поправили и да данас изгледају “срдачно”. Што се тиче политичких кретања у Србији, наводи се да и даље “трају тензије” између оних који фаворизују орјентацију Србије према Западу и чланство у ЕУ и националистичких снага које предводи СРС и које се противе западној орјентацијии и изражавају жељу да остану блиски Русији. У делу који се односи на Косово, како наводи лист, подсећа се да Србија наставља да исплаћује близу 900 милиона спољног дуга “Косова” Париском и Лондонском клубу као и ЕБРД-у, јер се “бивша покрајина сматра територијом Србије”, а дугови су настали између 1970. и 1990 године.
- Иако косовска влада није у илузији да ће Вучић признати независност Косова, ипак се нада да ће он можда бити спреман да направи неку концесију - наводи се у тексту.
Идеја неких посматрача била је да ће Београд наћи начин да “нормализује” односе са Приштином без изричитог признавања “Косова”, а што би омогућило “Косову” да се придружи на пример Унеску. У документу се наводи и да се током лета ове године појавила идеја о “регулисању границе између Косова и Србије”.
- Између 2001. и 2017. САД су обезбедиле око 800 милиона долара помоћи Србији за подстицање економског раста, јачање правосудног система и промовисање доброг управљања. Упркос неслагањима око тзв. независности Косова и, према уверењу Вашингтона, мешовитих порука Србије око њених односа са Москвом, САД и даље подржавају напоре Србије да се придружи ЕУ - пише у тексту. У тексту се још наводи и то да многи посматрачи у нашем региону сматрају да САД треба да оживе своју некадашњу стратегију активног ангажовања на Западном Балкану посебно у односима са Србијом.
Српски генерал открио. Погледајте ОВДЕ Слобину клетву из Хага.
Извор: Вечерње новости, Танјуг
